12. јун

Епархија шабачка

Храм Покрова Пресвете Богородице у Лозници

Обавештење за верни народ

Драга браћо и сестре, драги парохијани и сви духовни трагаоци,

Са благословом Његовог преосвештенства епископа шабачког господина Јеротеја, братство Храма Покрова Пресвете Богородице у Лозници позива верни народ на духовне разговоре и редовне сусрете у оквиру верске наставе. Са поносом вас обавештавамо да је пред нама двадесет друго предавање из овог веома посећеног циклуса, који за циљ има духовно уздизање, ширење богословског знања и јачање наше парохијске заједнице. Ова предавања представљају изузетну прилику за све нас да се удаљимо од свакодневних брига, да заронимо у дубине православне духовности и да пронађемо одговоре на многа суштинска питања која пред нас поставља савремени живот.

Веронаука за одрасле је покренута са пастирском бригом како би се верницима омогућило да систематски и темељно упознају своју свету православну веру, Свето писмо, Свето предање и вековни литургијски поредак наше Цркве. Учествујући у овим разговорима, ми не само да стичемо теоријско знање, већ изграђујемо живу заједницу засновану на хришћанској љубави, узајамном поштовању и заједничком узрастању у Христу Спаситељу. Катихизација одраслих је у данашње време преко потребна, јер нам помаже да правилно разумемо и сведочимо своју веру у свакодневном животу, у својим породицама и на својим радним местима.

Предстојеће двадесет друго предавање на тему: „Монаштво (појам, завет и чинови)” биће одржано у петак, 12. јуна 2026. године. Предавање ће почети након вечерњег богослужења, што нам пружа прилику да најпре узмемо учешће у заједничкој молитви у светом храму, под окриљем Пресвете Богородице, а затим да молитвено сабрање продужимо кроз слушање живе речи Божије и духовне поуке.

Тема која је одабрана за ово сабрање заиста је једна од најдубљих и најтајанственијих у целокупној православној традицији. Монаштво се у црквеној књижевности често назива анђеоским ликом, јер представља потпуно и бесповратничко посвећење живота Богу, из љубави према Њему и према читавој творевини. На овом предавању детаљно ће бити објашњен сам појам монаштва, његов историјски развој од првих векова хришћанства, када су свети оци одлазили у египатске и палестинске пустиње тражећи савршенство вере, па све до данашњих дана када манастири остају духовни светионици читавог човечанства.

Посебна пажња биће посвећена светим монашким заветима, који чине темељ овог узвишеног начина живота. Кроз три основна завета – завет сиромаштва (нестечења материјалних добара), завет чедности (безбрачности и чистоте тела и духа) и завет послушности (одрицања од сопствене воље пред духовним руковођом ради задобијања истинске слободе у Христу) – монаси ступају у непрестани подвиг и духовни рат против страсти. Предавач ће нам детаљно приближити шта ови завети значе у дубљем, метафизичком смислу и на који начин ми, хришћани који живимо у свету и имамо породице, можемо применити духовне принципе ових завета како бисмо очистили своје срце од себичности и сујете.

Поред појма и завета, на предавању ће бити речи и о сложеном, али прелепом поретку који чине монашки чинови. Сазнаћемо које су разлике између искушеника, расофора, затим малосхимника који полаже завете и добија ново име у знак духовног поновног рођења, па све до велике схиме која представља највиши степен аскетског подвига и потпуног повлачења из овог света ради непрестане, чисте молитве за спас читаве васељене. Овакав структурални преглед помоћи ће свим присутнима да боље разумеју књиге које читају, житија светих, као и унутрашњи живот и уређење наших светих манастира које радо посећујемо на својим поклоничким путовањима.

Предавач на овој изузетно занимљивој и важној катихетској вечери биће уважени протојереј Владан Ивановић, јереј при нашем светом храму. Отац Владан је дугогодишњи духовни пастир који својим прегалаштвом, богословском оштроумношћу и живом пастирском речју помаже верном народу да лакше преброди духовне кризе савременог доба. Његово излагање ће бити потковано како светоотачким текстовима, тако и практичним духовним примерима, што ће предавању дати посебну тежину и корисност за свакодневни хришћански живот.

Састанак ће се одржати у сали Парохијског дома, која се налази у порти нашег храма у Лозници. Овај простор је у потпуности припремљен и уређен за овакве врсте духовних сабрања, омогућавајући пријатну и топлу атмосферу у којој се сваки посетилац осећа као код своје куће. Након што отац Владан заврши своје излагање, биће отворена дискусија у оквиру које ће сви присутни имати прилику да поставе питања, изнесу своје недоумице или поделе своја лична духовна искуства. Постављање питања је увек веома користан део наших сусрета, јер омогућава непосредну комуникацију са свештеником и разрешавање конкретних проблема са којима се суочавамо у духовном животу.

Братство Храма Покрова Пресвете Богородице у Лозници срдачно позива све своје парохијане, младе и старе, породице, студенте и све оне који желе да продубе своје познавање православне вере, да одвоје своје време у петак увече и да га посвете духовној изградњи. Улаз на предавање је потпуно слободан за све људе добре воље.

Оваква духовна предавања, пажљиво осмишљена кроз пројекат веронаука за одрасле, имају велики значај за мисију наше Цркве у двадесет првом веку. Она су место где се сусрећу вера и разум, где се учи истинска теологија која се не тиче само сувих историјских чињеница, већ живог и спасоносног искуства заједнице са Богом. Знање о монашком животу, о њиховој непрестаној искупитељској молитви за свет, помаже нам да схватимо да смо сви ми делови једног истог мистичног тела Христовог и да подвиг једног човека доноси благодат читавој заједници.

Нека би Господ, молитвама Пресвете Богородице, чији Храм Покрова представља духовно срце нашег града Лознице, благословио ово предстојеће сабрање и учинио га плодним за спасење душа свих оних који буду присутни. Проведите ово петак вече на најлепши могући начин – у дому Господњем, у учењу, разговору и братској љубави.

Добро дошли на двадесет друго предавање о тајни монаштва, завета и духовних чинова!

Братство Храма

Покрова Пресвете Богородице у Лозници

Велико освећење храма Свете мати Ангелине Српске у Воћњаку

Његово Преосвештенство Епископ шабачки г. Јеротеј је служио 7. јуна 2026. године, у Недељу свих светих, свештени чин великог освећења храма Свете мати Ангелине Српске у Воћњаку, а затим и свету Литургију у новоосвећеном храму.

„У ову недељу прослављамо све свете. Свети апостол Павле у својим посланицама хришћање назива светима. Ово није због чињенице да смо ми људи свети сами по себи, него због тога што је свет Бог. Када се окупљамо на светој Литургији да се молимо Богу и приносимо му бескрвне жртве у виду хлеба у вина, Господ на тај наш дар узвраћа својим издарјем – Телом и Крвљу својом. Када узимамо свето причешће, онда и ми постајемо Његови сателесници и сакрвници и пошто је Бог једини свет, постајемо и ми свети причешћујући се Њиме. Међутим, међу нама има и оних који су били вернији и који су имали већу веру, а које Црква жели да истакне за пример другим хришћанима. Њих називамо светитељима. Међу свим светима се налази и Света мати Ангелина, којој је и посвећен овај дивни храм као плод вере народа овог краја који га је саградио. Храмови су посебна места, освећена места, и на овим местима и у порти храма се трудимо да не радимо никакве световне ствари да бисмо очували светост овога простора. Овај простор је посвећен да се молимо Богу и зато треба чувати овај простор и као што сте видели из овог чина освећења храма колико Црква то истиче. У овом чину је много радњи и молитава, али не због Бога, него због нас, јер ми треба да схватимо светост и светињу храма“ – беседио је владика Јеротеј.

На крају свете Литургије су додељена црквена признања ктиторима и добротворима храма. Том приликом, епископ Јеротеј је доделио Архијерејску грамату признању постхумно Милени Тишић из Новог Сада, док су Архијерејске захвалнице и Парохијске грамате уручене осталим делатницима који су помогли изградњу храма у Воћњаку.

Сабрање је завршено културно-уметничким програмом и заједничком трпезом љубави за све присутне.

Богослужење и литија 1. јун у 17ч

Слава града Шапца

Духовски понедељак

Поштовани суграђани,

Част нам је и задовољство да вас позовемо на обележавање славе града Шапца, која се ове године прославља на Духовски понедељак, 1. јуна 2026. године. Ово је посебан дан за наш град, који славимо са дубоким поштовањем према нашој традицији и духовним вредностима.

Програм обележавања обухвата свечана богослужења у Саборном храму Светих апостола Петра и Павла, након чега ће уследити традиционална литија кроз градске улице. Ово је прилика да се окупимо у заједништву, покажемо верност нашим обичајима и заједно молитвено прославимо овај велики празник.

Распоред догађаја:

* Датум: 1. јун 2026. године

* Вечерње богослужење: 17 часова у Саборном храму Светих апостола Петра и Павла

* Велика духовска литија: 18 часова, креће улицама града Шапца

Позивамо све вернике и суграђане да својим присуством увеличају овај свечани чин и да заједно прославимо славу нашег града у духу вере, слоге и радости.

Добро дошли!

Свечано обележавање храмовне славе у Брадићу и прослава великог јубилеја

Епархија шабачка и Црквена општина Брадић вас срдачно и са великим поштовањем позивају на прославу храмовне славе – Силазак Светог Духа на апостоле, односно Духовски понедељак. Овај свечани дан, који ове године пада на 1. јун 2026. године, за нас има посебан значај, јер уз молитвено славље обележавамо и велики јубилеј: 70 година од завршетка зидања храма Свете Тројице у Брадићу.

Са благословом Епископа шабачког Господина Јеротеја, припремили смо пригодан програм којим желимо да достојно обележимо овај историјски тренутак за нашу парохију и све вернике. Позивамо вас да својим присуством увеличате ово славље, како бисмо у заједничкој молитви и радости обележили седам деценија постојања нашег храма, који представља духовни стожер и место окупљања наше заједнице.

Програм обележавања јубилеја:

* 08:30 – Дочек Архијереја

* 09:00 – Света Архијерејска литургија и благосиљање славских дарова

* 11:00 – Културно-уметнички програм, након чега следи трпеза љубави и црквено-народно весеље.

Ово је прилика да се сви заједно окупимо, помолимо и прославимо наше духовне вредности, негујући традицију коју су нам оставили преци. Ваш долазак ће учинити овај дан још свечанијим и лепшим.

Добро дошли!

Старешина храма са црквеним одбором

 Спасовдан, 21. маја 2026. године

Слава Града Лознице

На празник Вазнесења Господњег - Спасовдан, 21. маја 2026. године, поводом градске славе Лознице, Преосвећени Епископ шабачки г. Јеротеј је по завршетку вечерњег богослужењу у храму Вазнесења Господњег на Лагатору молитвено предводио градским улицама Спасовданску литију од храма Вазнесења Господњег на Лагатору до храма Покрова Пресвете Богородице.

У Спасовданској литији учешће су узели гђа Драгана Лукић, градоначелник Лознице, представници градских структура, просветних и културних установа, као и велики број свештенства и верника лозничког краја. Литију су посебно украсили чланови више културно-уметничких друштава, припадници полиције и ученици Верске наставе.

Испред Градске управе су освештани принесени славски дарови, а након овог молитвеног чина литија је наставила свој молитвени ход до храма Покрова Пресвете Богородице, где је епископ Јеротеј  произнео празнично слово.

Слово епископа Јеротеја

Поштована градоначелнице Лознице, уважени представници градске Управе и свих јавних, културних и просветних установа града Лознице, представници Полиције, пречасни и часни оци, преподобни монаси и монахиње, вероучитељи и ђаци, драга браћо и сестре, драги Лозничани!

Сабрали смо се вечерас у овој светој Спасовданској литији, под сводовима неба и пред лицем Божјим, да прославимо велики празник Вазнесења Господњег — догађај у којем је Господ и Спас наш Исус Христос, извршивши све оно што је требало, узишао на небеса и собом узнео и нашу људску природу, посадивши је вечно с десна Богу Оцу. Свето Јеванђеље нам данас пред очи износи ову дивну и величанствену сцену: Господ Христос стоји на Маслинској гори, окружен Својим ученицима, Пресветом Богородицом, светим Апостолима и Анђелским силама. Док благосиља Своје ученике, Он се вазноси на небо, али их не оставља сироте и расејане. Напротив — управо у том тренутку почиње да се открива тајна Цркве као заједнице сабраних око Христа.

Око Господа су сабрани различити људи: рибари и учени, млади и стари, слаби и силни, али сви стоје у једном духу, у једној вери и у једној љубави. То је икона Цркве. Црква Христова није заједница по пролазном интересу, није окупљање око земаљске користи или људске славе; Црква је сабрање око Живога Христа. Она сабира, мири, укрепљује и спасава. Она не раздваја људе, већ их приводи једне другима и свакога приводи Богу. И зато није случајно што је наш српски народ кроз векове управо у Цркви налазио своје јединство, снагу и пут спасења. А међу онима у српском роду, које је Господ подигао да сабирају и духовно руководе свој народ, најсветлије место припада, опет и опет понављамо, Светоме Сави, првом Архиепископу српском.

Свети Сава није био само мудар државник, просветитељ или учитељ народа. Он је пре свега био човек Христов, човек Цркве. Својом личношћу, својом молитвом, својом љубављу и својом епископском службом сабирао је цео свој род око Христа. Где је долазио Свети Сава — долазио је мир. Где је он служио — народ се окупљао. Где је он благосиљао — ту је народ осећао да припада једној светој и спасоносној заједници – својој Мајци Цркви. Свети Сава је разумео велику истину: да народ без Цркве постаје расејан, а човек без благослова Цркве остаје духовно сиромашан и изгубљен. Зато је градио храмове, мирио завађене, сабирао браћу, учио народ вери, покајању и љубави. Он није окупљао народ око себе као човека, већ као око Христа, коме је читавим својим бићем служио. И та благодатна служба Светога Саве није престала његовим упокојењем. Она живи у Цркви Христовој. Она се преноси кроз Епископску службу, кроз Апостолско прејемство, кроз благослов и рукоположење које Црква вековима чува.

Зато данас, драга браћо и сестре, када у овој Спасовданској литији корачате заједно са својим Епископом, којег Вам је Црква даривала у лику Наше смерности, ви не треба да гледате у Нама само једнога човека који носи високо достојанство, већ да у овој Нашој служби и чину препознате наследника и настављача оне исте благодати и службе коју је имао Свети Сава и његови ученици – први српски Епископи. Епископ је у Цркви онај који сабира народ Божји, који чува веру православну, који укрепљује поверену му паству и бди над духовним животом свога народа. Као што су се некада Апостоли сабирали око Христа, а српски народ око Светога Саве, тако је и данас наш позив да се сабирамо око своје Цркве и свога Епископа, у јединству вере, у љубави и у послушању које није ропство човеку, него верност самоме Христу. Јер онај ко се одваја од благослова Цркве, ко се удаљује од заједнице са својим Епископом и свештенством, тај се постепено удаљује и од самога Христа. Црква није нешто споредно у нашем животу; она је лађа спасења. У њој примамо Свете Тајне, у њој се освећујемо, у њој учимо шта значи бити народ Божји.

Данас, можда више него икада, потребно нам је сабрање, јединство и љубав. Свет око нас се непрестано дели и сукобљава – логика овога света нас удаљава једне од других, учи нас самодовољности и гордости. Са друге стране, Црква нас позива на супротно — да будемо једно у Христу. Да носимо бремена једни другима. Да чувамо светињу породице, вере и народног јединства. Да останемо верни путу Светога Саве и путу наших светих предака. Зато је ова Спасовданска литија много више од обичаја и свечаности. Она је сведочанство да је Христос међу нама, да Црква живи и да се народ Божји још увек сабира око Јеванђеља, око молитве и око благослова Божјег. Она је верна слика оне тајне и оног догађаја који се збио пре 2000 година на Маслинској гори, а чије изображење са љубављу гледамо на икони данашњег празника.

Нека би Господ, који се данас вазнео у слави, вазнео и наша срца ка добру, миру и спасењу. Нека би молитве Пресвете Богородице, Светога Саве и свих српских Светитеља чувале овај град, ову Епархију и сав наш народ. Од срца честитам славу и празник свим Лозничанима. Нека Господ подари здравље, мир, слогу и свако добро вашим домовима, вашој деци и вашим породицама. Нека благослов Божји почива на овоме граду, на Епархији шабачкој и на целом нашем српском роду, сада и увек и у векове векова. Амин.

Свети равноапостолни Кирило и Методије, учитељи и просветитељи словенски

Као Апостолима једнаки животом и учитељи словенских земаља, богомудри Кирило и Методије, молите Господара свега да учврсти све словенске народе у православљу и једномислију, да подари свету мир, и душама нашим велику милост.

Двојицу свештених просветитеља наших поштујемо, који су нам као извор, превођењем божанских књига, источили богопознање, из кога чак до данас неоскудно захватамо. Прослављамо вас, Кирило и Методије, који предстојите престолу Свевишњег и топло се молите за душе наше.

Свети славни и свехвални равноапостолни учитељи словенски Кирило и Методије, дивни су укарас Цркве Христове и најпоштованији светитељи међу словенским народима јер оставише неизбрисив и благословени траг у писмености, али и дубокој верности Цркви Христовој и љубави коју сведочише.

Браћа Кирило (Константин) рођен у јулу 826. године, а упокојио се 14. фебруара 869. у Риму. Методије је рођен између 816. и 820, а упокојио се 6. априла 885. године, обојица су рођена као православни Грци у Солуну.

Рођени су од побожних и благочестивих родитеља Лава и Марије. Отац Лав био је византијски војни заповедник. Будући да су рођени у Солуну, своју младост су ту и провели, а важно је нагласити да је Солун у то време био окружен Словенима. Према историјским сведочанствима Методије бива постављен за управника једне архонтије у источној Македонији, док је његов брат Кирил одгојен на царском двору, након завршених философских и теолошких студија постављен за библиотекара Храма Свете Софије у Цариграду и учитеља философије на цариградској високој школи. Године 851. Кирил постаје члан византијског посланства арапском калифу у Самари.

Света браћа своју главну улогу одиграли су приликом послања од стране византијског цара и цариградског патријарха да проповедају међу Словенима. Они су најпре отишли у Централну Европу, на просторе данашње Моравске и Чешке, где је њихова проповед имала великог успеха, те је народ почео масовно да прихвата православну веру. Њихова припрема за ово послушање огледала су у састављању словенског писма и превођењу богослужбених књига, како би народ могао да богослужи на свом језику. Тако Кирил најпре саставља прво словенско писмо глагољицу. Свети Кирил је написао словенско писмо, које данас називамо ћирилицом, а за западне Словене саставио је глагољицу. Тако од Светог Кирила потичу оба писма и ћирилица и глагољица. Ова Света браћа су преводила и богослужбене књиге на тадашњи говорни језик, као и Свето писмо. Можемо слободно рећи да су они поставили основе словенске писмености и културе, убрајајући ту све словенске народе: Русе, Бугаре, Србе, Хрвате, Словенце, Словаке, Чехе и Пољаке. Сви су они заједно као Словени примили православну веру од Светих Кирила и Методија.

У својој богоугодној мисији имали и доста искушења која су са вером превазилазили, а највеће искушење било је гоњење које су подносили са запада. Један од највећих разлога за њихово гоњење и противљење њиховом богоугодном делу била је позната тројезична теорија према којој постоје само три  језика на којима се могу савршавати света богослужења: јеврејски, грчки и латински. Када су Свети Кирило и Методије прогнани из Чешке и Моравске, ишли су у Рим ради благослова, код папе, који је тада, треба нагласити, био православне вере, јер Црква још увек није била подељена на Источну и Западну. У Риму се Свети Кирило упокојио, а Свети Методије је постављен за Епископа панонског.

Њихово богоугодно дело и мисија нису завршени њиховим упокојењем јер њихови верни ученици и наследници ревносно настваљају рад на пољу превођења и ширења речи Божје, али и завршавају ту богоугодну мисију. Њихови свети ученици називају се петочисленици: Климент, Наум, Ангеларије, Сава и Горазд. Неизмерни значај Свете браће Кирила и Методија, али и њихових ученика, огледа се у превођењу богослужбених књига, те их због тога химнографија са посебном пажњом велича и прославља називајући их вредним трудбеницима на пољу превођења. Тако се у једном од сједалних на јутрењу набрајају сва њихова дела, и говори се како су они заслужни што ми данас разумемо речи Еванђеља и богослужења, а пре свега речи Евхаристије. Химнографија њиховог празника назива их и равноапостолним јерарсима и просветитељима који словенском народу посејаше семе богопознања и побожности.

Његово Преосвештенство Епископ шабачки г. Јеротеј је присуствовао 20. маја 2026. године у шабачком хотелу „Слобода“ Свечаној академији којом је Црвени крст Шабац обележио сто педесет година свога постојања.

Поводом великог јубилеја додељена су и признања најзаслужнијима. Златни знак Црвеног крста Шабац уручен је Епархији шабачкој, Граду Шапцу и Медицинској школи „Др Андра Јовановић“, док су добитници Сребрног знака др Миодраг Џиновић, Јасмина Богојевић, Светлана Љубић и Драган Степановић. Плакета је припала и председнику Скупштине града Шапца Немањи Пајићу, а посебнa захвалницa урученa je волонтерима.

Слово Епископа Јеротеја

Поштовани председниче Црвеног крста Србије и председниче Црвеног крста Шабац, господине градоначелниче, пречасни и часни оци, председниче Скупштине града, представници здравствених установа града Шапца, припадници Војске и Полиције, уважени представници градске Управе и свих јавних установа и институција, запослени и волонтери у Црвеном крсту, даме и господо, браћо и сестре – Христос васкрсе!

У овај последњи дан празновања Пасхе Господње – Васкрса и навечерје празника Христовог Вазнесења, обележавамо и велики јубилеј међународног покрета Црвени крст у Србији – 150 година од оснивања ове организације у, тада, Кнежевини Србији и њеног пододбора у Шапцу. У рад Црвеног крста била је од почетка укључена и Српска Православна Црква. Архиепископ београдски и Митрополит Србије Михаило Јовановић, претходно Епископ шабачки, био је први председник Црвеног крста у Кнежевини Србији и ту службу је вршио више од седам година. Подршка Цркве Црвеном крсту произилази не само због знака Часнога Крста који је изображен на застави ове организације и који, за нас хришћане, представља Знак вере, наде и љубави – због Христове победе на грехом, пропадљивошћу и смрћу – већ и због свега онога што Црвени крст симболизује као организација: хуманост, солидарност и пожртвовање кроз бригу о сваком човеку, без обзира које он вере, нације или боје коже био.

Ова плодоносна сарадња између наше Цркве и Црвеног крста се наставила и наставља се све до данашњег времена. Пример за то нам је Сестринство Свете мајке Ангелине које је блаженопочивши владика шабачко-ваљевски Јован основао још давне 1953. године у Шапцу и које нас до данас, својим примером, подсећа како треба служити ближњима, посебно ништим и убогим, подражавајући тако милостивог Самарјанина из Јеванђељске приче. А шта рећи о нашем, блажене успомене, претходнику владици Лаврентију који је деведесетих година прошлог века отворио врата црквених порта наше Епархије за колоне, од Дрине до Београда, нашег народа који је избегао из ратом погођених подручја и тамо их, у црквеним портама, уз помоћ свештенства и верног народа наше Епархије, заједно са нашим Црвеним крстом, хранио и збрињавао. Управо заслугом владике Лаврентија, преко двадесет шлепера хуманитарне помоћи, у време санкција, дошло је из Немачке као помоћ за болнице и домове здравља у Београду, Шапцу, Крупњу, Љубовији и Лозници. „Тада сам схватио зашто ме је Господ вратио из безбедне Западне Европе“ пише владика Лаврентије у својим мемоарима, поводом те ситуације.

Задужени примерима наших славних претходника који су и у тешким временима атеизма и ратних дешавања налазили снаге да помажу другима, и ми, према својим скромним могућностима, се трудимо да их подражавамо. Управо је то један од разлога за оснивање Добротворне установе Епархије шабачке „Свети Филарет Милостиви“ 2023. године, којом смо покушали да објединимо све хуманитарне делатности на територији наше Епархије и која, од свог почетка, има одличну сарадњу са Црвеним крстом кроз многобројне акције давања крви, пружања помоћи угроженим породицама и друго. Све ово се трудимо да чинимо, не због празних похвала и пролазне славе људске, већ да бисмо на Последњем Суду чули страшне али и слатке Христове речи: „Ходите благословени Оца мојега; примите Царство које вам је припремљено од постања света“, јер „кад учинисте једноме од ове моје најмање браће, мени учинисте“.

Честитам велики јубилеј председницима, запосленима и волонтерима у Црвеном крсту! Живи били и Богом благословени!

Спасовданска литија са Часним Појасом Пресвете Богородице – највећи молитвени скуп у историји Београда

Када неко некада буде изучавао историју српског народа и његове престонице током двадесет првог века приметиће да су житељи Београда најлепше странице летописа свог града исписивали управо о Спасовдану, празнику Вазнесења Господњег.

Приметиће и да се у тој бесцен књизи београдске повести, у повести којом се мало који град може подичити, својим сјајем издваја страница забележена златним словима баш данас, 21. маја 2026. године. Моћи ће и да замисле како скромни хроничар, погурен над белином папира, безуспешно тражи праве речи којима би описао и за будуће генерације сачувао траг о несвакидашњем и  величанственом благослову који је имала данашња генерација Београђана.

А њих, хиљаде и хиљаде, и старо и младо, мајке, очеви, деца, школарци са вероучитељима и професорима, богослови и студенти, фолклорна друштва, црквени хорови, припадници Војске и Полиције, свештеници и монаси, у непрегледним колонама су се сабирали пред Вазнесењском црквом и оближњим улицама, а сви, једнодушно и једногласно, са истом молитвом у срцу: Пресвета Богородице, спаси нас! 

Појас Пресвете Богородице – једна од највећих светиња хришћанства – стигао је у београдски Вазнесењски храм дан раније љубављу и добротом свештеног братства светогорског манастира Ватопеда и његовог игумана Јефрема, великог пријатеља српског народа, који је Часни Појас лично допратио и из своје руке предао Његовој Светости Патријарху г. Порфирију.

Дирљиво је било видети хиљаде Београђана који су синоћ у порти Вазнесењске цркве и околним улицама до касних часова у непрегледном реду, у духовном миру и молитвеној радости, сатима чекали да се поклоне и целивају Чудесни Појас Дјеве Марије. Небројено више њих кренуло је данас за својим Патријархом у литијском ходу ка заветном храму српског народа на Врачару.

Улицама Кнеза Милоша и Краља Милана, па преко Булевара ослобођења и Карађорђевог парка, развукла се непрегледна колона верних, а са њима и још дужа и шира колона оних који су били у молитвама свих присутних: уснули оци и матере; болесни и невољни; заточеници и сиромашни; избегли, прогнани и расејани; наша браћа и сестре на Косову, у Метохији, Босни, Херцеговини, Далмацији, Црној Гори, Боки и свим српским крајевима; они који су далеко и на путу; они који нас лече, бране и чувају; они који уче и који нас уче; и сви они који из било ког разлога не стигоше данас у своју престоницу; али престоница – Град Мајке Божје – би са њима.

Стигавши у беспрекорном поретку и духовном миру на Светосавски плато, литију и њен најсветији део – Појас Пресвете Богородице – радосно су дочекала звона Светосавског храма. И док је молитву Господу и Мајци Божјој, пред светињом изложеном под сводовима величанственог храма, узносио Патријарх српски г. Порфирије, колона благочестивог народа је и даље пролазила преко трга Славија.

Поред високопреподобних архимандрита и игумана ватопедског Јефрема и хиландарског Методија и њихове братије, у радости прославе престоничке крсне славе учествовали су високопреосвећена и преосвећена господа архијереји: врањски Пахомије, шумадијски Јован, крушевачки Давид, тимочки Иларион, нишки Арсеније, аустралијско-новозеландски Силуан, будимљанско-никшићки Методије; вашингтонско-њујоршки и источноамерички Иринеј, буеносајрески и јужно-централноамерички Кирило, осечкопољски и барањски Херувим, ваљевски Исихије, париски и западноевропски Јустин, лондонски и британско-ирски Нектарије, новобрдски Иларион, липљански Доситеј, топлички Петар, јенопољски Никон, моравички Тихон, костајнички Серафим и умировљени канадски Георгије; архимандрит Нектарије, главни секретар Светог Архијерејског Синода; архимандрит Данило, директор Патријаршијске управне канцеларије; највиши државни званичници, представници Војске Србије, Полиције и националних културних и научних установа.

Настављајући традицију да на челу литије Часни Крст носи благоверни хришћанин који је своје дарове од Бога умножио на корист рода и Цркве, а на понос својих родитеља, ове године чашћу да буде крстоносац овенчан је г. Андреј Дробњаковић, ученик Математичке гммназије вишеструко награђиван на олимпијадама знања широм света. 

У Спасовданској литији учешће су узели и министри: одбране г. Братислав Гашић, за бригу о породици и демографију гђа Јелена Жарић Ковачевић, за рад, запошљавање, борачка и социјална питања гђа Милица Ђурђевић Стаменковски, државне управе и локалне самоуправе гђа Снежана Пауновић и др Ненад Поповић, министар без портфеља задужен за међународну економску сарадњу и друштвени положај Цркве у земљи и иностранству.

Благи и милозвучни гласови чланова Хора храма Светог Саве, под управом диригента др Катарине Станковић, и Дечјег хора Растко, под управом диригента Милене Антоновић, изнова су потврдили лепоту српског духовног стваралаштва и хорског појања, ове вечери посебно надахнутог благодаћу Часног Појаса Мајке Божје.

Спасовдан

На данашњи дан Православна Црква прославља празник Вазнесења  Господњег, у народу познатији као Спасовдан.

Вазнесење Господње слави Црква у четрдесети дан после Васкрсења Христова, када се Господ узнео на небо, и увек пада у четвртак шесте недеље после Васкрса.

Пошто се Господ кроз четрдесет дана иза свога Васкрсења јављао ученицима говорећи им о Царству Божијем, и пошто им је заповедио да се не одаљују од Јерусалима, но да чекају обећање Светога Духа, Господ је у четрдесети дан извео своје ученике до Витаније, подигао  своје руке и благословио их, и благосиљајући их узнео се на небо.

Када су ученици са Горе Елеонске гледали на на небо и на облак, који је Господа сакрио од њихових очију, објавише им анђели да ће исти Исус, који се од њих узнео на небо, на исти начин доћи, као што су га видели да се узноси на небо (Дап. 1, 1-12; Мк. 16, 12-19; Лк. 24, 50-52).

О Вазнесењу после јављања ученицима кроз четрдесет дана говоре само Дела апостолска (Дап. 1, 3), док Свети апостол Лука у Еванђељу не спомиње дан Вазнесења.

Вазнесење се првобитно није славило посебним празником у четрдесети дан после Васкрса, но је првобитно Педесетница, тј. време од педесет дана, била тако рећи један јединствен празник са више спомена, а спомен на Вазнесење био је утопљен у Педесетницу, време од педесет дана. Зато неки ранији писци из 3. века, као нпр. Тертулијан и Ориген, не спомињу овај празник. Најстарије беседе на овај празник можемо наћи у време Светог Јована Златоустог (+405) и Светог Григорија Ниског. Дакле крајем 4. века издвојен је спомен Вазнесења Христова од Педесетнице, педесетог дана иза Васкрса и дана Силаска Светога Духа, и постављен је на своје место у четрдесети дан иза Васкрса.

Апостолске установе (1. V, с. 20, 1) казују да се седмица иза Васкрса славила као „достојанствен празник“ и наставља овако: „Тада бројте од првог дана Господњег 40 дана и славите од дана Господњег (тј. Пасхе) до четвртка (тј. 40 дана) Вазнесење Господа, у Који је Он целу икономију и домострој искупљења извршио и вратио се натраг ка Богу Оцу, пошто је сео с десне стране Силе и сада чека, док не буду Његови непријатељи положени код ногу Његових“.

Као што се у Јерусалиму у четрдесети дан иза Васкрса ишло у Витлејем у литији, тако се и у другим местима Истока, где се славило Вазнесење, излазило на литију, као нпр. у Цариграду и Антиохији. И у нашој Цркви у овај дан се носи литија. При увођењу богослужбених обичаја руководило се принципом што већег подражавања радњама Спаситељевим. У овом случају имало се у виду да је Господ извео своје ученике на Елеонску Гору (Лк. 24, 50), што значи у правцу према Витанији.

Место са кога се Господ узнео на небо, било је одмах веома поштовано. Већ царица Јелена је дала саградити на Елеонској Гори велелепну базилику, коју су Сарацени на жалост разорили, и више није подигнута. Данас само једна мала црквица означава место, које се већ у IV веку означавало као место Вазнесења, и где се још и данас назире траг од стопе Спаситеља.

Тропар, глас 4.

Вознесалсја јеси во славје Христе Боже наш, радост сотворивиј учеником, објетованијем Свјатаго Духа, извјешченим им бившим благословенијем, јако Ти јеси Син Божиј, Избавитељ мира.

Тропар, глас 4.

Узнео си се у слави, Христе Боже наш, који си обрадовао ученике обећањем Светога Духа, пошто су били утврђени благословом, да си Ти Син Божији, Избавитељ света.

Кондак, глас 6.

Јеже о нас исполнив смотреније и јаже на земљи сојединив небесним, вознесалсја јеси во славје, Христе Боже наш, никакоже  отлучајасја, но пребиваја неотступниј и вопија љубљашчим Тја: Аз јесам с вами и никтоже на ви.

Кондак, глас 6.

Испунивши Божје промишљање о нама и ујединивши земаљско са небеским, вазнео си се у слави Христе Боже наш, не одвајајући се никако, већ остајући присутан, Ти говориш онима који Те љубе: Ја сам с вама и нико не може против вас.

стигао у Београд

Његова Светост Патријарх српски г.  Порфирије и председник Републике Србије г. Александар Вучић уз највише црквене и државне почасти дочекали су 20. маја 2026. године на београдском аеродрому Никола Тесла једну од највећих хришћанских светиња – Часни Појас Пресвете Богородице.

Чудесна светиња стигла је у српску престоницу љубављу и добротом свештеног братства светогорског манастира Ватопеда и његовог игумана Василија, великог пријатеља српског народа, који ју је лично допратио и из своје руке предао Његовој Светости Патријарху г. Порфирију.

После молебна служеног на аеродромској писти, Патријарх је - у пратњи председника Вучића, игумана Јефрема, архијереја и ватопедских монаха - пронео Часни Појас Мајке Божје кроз почасни шпалир Гарде Војске Србије. Велику светињу уз песму су дочекали ученици београдске Богословије Светог Саве и млади у српским народним ношњама.

– Осећамо данас велику благодат и радост и не постоји боља реч која може изразити то осећање од речи псалмопојца Давида који вели: Радујте се и веселите се у дану који створи Господ, радујте се и веселите се у њему! Данас смо заиста благословени јер нас је, по љубави Свете Горе и по љубави Светог великог манастира Ватопеда, походио Часни Појас Пресвете Богородице. Појас који је Она сама саткала и који је носила око свога струка, онда када је у утроби носила нашег Спаситеља и Господа Исуса Христа, Логоса Божјег. Од тада тај Појас смирењем Пресвете Богородице, Њеном благодаћу и Духом Светим носи у себи исцелитељску и благословену моћ – поручио је Његова Светост Патријарх српског г. Порфирије и истакао:

– Овај појас, као и многе друге светиње, имао је кроз историју своју бурну путању. На том свом путешествију у једном тренутку је боравио и у Србији, до тренутка када је Свети кнез Лазар, осетивши љубав према манастиру Ватопеду, као и према читавој Светој Гори, уз један део Часног Крста овај појас даривао свештеном манастиру Ватопеду, јер је манастир Ватопед тачка која нераскидиво повезује Свету Гору са српским народом. То је манастир у којем је боравио као монах Свети Сава, а ту је дошао и његов отац, Свети Симеон Мироточиви. Стога је, осећајући љубав и благодарност према манастиру Ватопеду, Свети кнез Лазар подарио овај Појас да се тамо у молитвама монаха чува, да кроз векове повезује наш народ са манастиром Ватопедом и са Светом Гором и да боравећи тамо и ми будемо уграђени у Свету Гору.

– А ево, после шест векова, поново нас ова светиња подсећа на љубав Светог кнеза Лазара према својој отаџбини, према свом народу, али и на свест да се свако добро, лепота, пуноћа, истина и правда заснивају на непоколебљивом камену темељцу који се зове Господ Исус Христос.
Истовремено подсећа нас на то ко смо и шта смо у Светом Сави. Тамо се духовно родио, а у њему се и ми духовно рађамо од његових времена до наших дана, а тако ће бити и до краја света и века – поручио је Патријарх српски г. Порфирије и упутио речи благодарности игуману ватопедском Јефрему:

– Велику благодарност на љубави упућујемо игуману манастира Ватопеда. Хвала Вам што сте благословили да дођете и да заједно са собом донесете Појас Пресвете Богородице у којем борави благодат.

– Са великим жаром долазим у Београд одговарајући на позив патријарха Порфирија да после много векова Појас Пресвете Богородице посети Србију. Ово је наша дужност и потреба. На овај начин одајемо почаст кнезу Лазару који је касније постао великомученик Православне Цркве – поручио је високопреподобни архимандрит Јефрем, игуман ватопедски, и подсетио на јаке везе његовог манастира и српског народа:

 – Свети кнез Лазар, који је Ватопеду подарио Појас Пресвете Богородице, био је богоносац и зато је благодаћу Светог Духа разумео потребу коју српски народ има према Ватопеду, јер је манастир Ватопед место духовног уздизања Светог Саве и Светог Симеона Мироточивог.
– Долазим у земљу која се суочила са различитим искушењима, али она опстаје и живи. Верујем да ће примањем Појаса Пресвете Богородице српски народ примити и велику утеху, а сведочим вам да Појас Пресвете Богородице чини велика чуда – поручио је игуман Јефрем.

Спасовданска литија у Лозници

21. мај. 2026г. у 19:00ч.

Најава

На празник Вазнесења Господњег, 21. маја 2026. године у 19.00 часова, поводом славе Града Лознице, Епископ шабачки Господин Јеротеј ће предводити велику СПАСОВДАНСКУ ЛИТИЈУ од храма Вазнесења Господњег на Лагатору до храма Покрова Пресвете Богородице.

Вазнесење Господње

Спасовдан

Поводом празника Вазнесења Господњег - Спасовдана, славе Града Београда, 19. маја 2026. године у Свечаној дворани Патријарх Лукијан Богдановић у Светосавском културном и медијском центру Српске православне Цркве у Земуну одржана је конференција за медије, на којој су програм прославе престоничке славе и детаље о традиционалној Спасовданској литији представили: Преосвећени викарни Епископ топлички г. Петар, координатор Верског добротворног старатељства Архиепископије београдско-карловачке; протојереј Ђорђе Стојисављевић, шеф Кабинета Патријарха српског; и г. Душан Стокановић, управник Информативно-издавачке установе Српске Православне Цркве.

"Литија ће, као и претходних година, бити покренута из храма Вазнесења Господњег, из улице Кнеза Милоша, ићи ће улицом Краља Милана, затим обилазно са десне стране кружним током на Славији, па Булеваром ослобођења до Светосавског платоа, односно преко Карађорђевог парка до главног, западног улаза у храм Светог Саве.

У средишњем поретку, испред самог Појаса Пресвете Богородице, налазиће се свето Јеванђење, икона Пресвете Богородице која држи Часни Појас, специјално насликана од наших уметника за ову прилику, затим икона Вазнесења Господњег, славе града Београда, док ће на челу литије Часни Крст носити г. Андреј Дробњаковић, ученик Математичке гимназије, вишеструко награђиван на такмичењима широм света."