15. март у 09ч.

Светог Николаја Жичког и Охридског

Соко град

Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа шабачког Господина Јеротеја, позивамо вас на молитвено сабрање поводом прославе манастирске славе — Светог Николаја Жичког и Охридског на Соко Граду.

У недељу, 15. марта 2026. године, у заветној светињи подно соколских стена, прославићемо спомен на нашег светог Владику, „Српског Златоуста“ и духовног пастира.

Распоред богослужења:

☦

Света Архијерејска Литургија са почетком у 9.00ч.

По завршетку Свете Литургије, уследиће чин резања славског колача и празнична трпеза хришћанске љубави за све присутне вернике.

Дођите да у заједничкој молитви, окружени лепотом Соко Града, прославимо заштитника ове свете обитељи и примимо благослов Светог Николаја Српског.

Добро дошли у манастир Светог Николаја Жичког!

Локација манастира Соко град

на Сретење Господње у храму Сретења Господњег у Етно-селу „Сунчана река“

Епископ Јеротеј: Кроз нашу свету Цркву све постаје вечно и непролазно

Његово Преосвештенство Епископ шабачки г. Јеротеј је служио 15. фебруара 2026. године, на Сретење Господње, свету архијерејску Литургију у храму Сретења Господњег у Етно-селу „Сунчана река“ и притом изнео пригодну беседу:

„Сусрет Светог Симеона Богопримца са Спаситељем света је сусрет читавог човечанства са Спаситељем. Свети Симеон је одиграо своју улогу у Божијем Домостроју спасења, а у нашем животу само оно што је везано за Бога, за вечност и Царство небеско је непролазно и остаће у Царству небеском. Све остало је прах и прашина која ће нестати и претворити се у заборав. Наш живот ће једино имати смисла ако будемо живели по вољи Божијој као што је живео Свети Симеон, али не само он, него и ова пророчица Ана, која се исто тај дан појавила у храму, јер ју је Бог надахнуо да прослави и пројави да је дошао Син Божији на овај свет. Сви ми се трудимо да живећи у Цркви све што радимо у овом краткотрајном животу осветимо, да то постане вечно и непролазно, а то се дешава када живимо кроз своју свету Цркву,  када живимо врлинским животом и када покушавамо да не живимо по својој вољи, него по вољи Божијој. Тек тада наш живот добија смисао и постајемо део те вечности.  Ово су имали на уму и наши преци када су дизали устанке под Турцима. Имали су ту димензију вечности, непролазности и одговорности према својим претходницима, али и према својим потомцима. Они нису правили овоземаљске калкулације, него су били спремни да положе своје животе, ако је  то била цена за опстанак овог народа“ – беседио је владика Јеротеј.

 Беседа Епископа Јеротеја на Сретење Господње у храму Сретења Господњег у Етно-селу „Сунчана река“

Света архијерејска Литургија на Сретење Господње у храму Сретења Господњег у Етно-селу „Сунчана река“

Његово Преосвештенство Епископ шабачки г. Јеротеј је служио 15. фебруара 2026. године, на Сретење Господње, свету архијерејску Литургију у храму Сретења Господњег у Етно-селу „Сунчана река“.

На крају свете Литургије, епископ Јеротеј је освештао принесене славске дарове.

Данашњем празничном сабрању присуствовали су: гђа Драгана Лукић, градоначелник Лознице; г. Зоран Мирковић, ктитор храма; свештенство и многобројни народ лозничког краја.

 Света Архијерејска Литургија у храму Сретења Господњег у Етно-селу „Сунчана река“

Његово Преосвештенство Епископ шабачки г. Јеротеј је одржао састанак са свештенством, друштвено-културним делатницима и парохијанима Бање Ковиљаче 5. јануара 2026. године у парохијском дому Петропавловског храма у Бањи Ковиљачи.

Преосвећени владика је упознао присутне са правном борбом Епархије шабачке у очувању и обнови старе ковиљачке цркве посвећене Преносу моштију Светог великомученика Георгија, коју су при крају њене изградње комунисти срушили 1948. године, а шездесетих година на њеним темељима саградили млечни ресторан „Швајцарија“.

Присутни су једногласно и безусловно подржали надлежног архијереја и епархијске институције у борби за обнову порушеног храма Светог Георгија и апеловали су на урбанисте и Комисију за планове Града Лознице да, у складу са законима, простор порушеног храма, у будућем Плану генералне регулације Бање Ковиљаче, определе као простор предвиђен за верски објекат, а не за кафану како је првобитно предложено.

Подршку су дали:

Др Александар Јокић, директор Специјалне болнице за рехабилитацију „Бања Ковиљача“; др Драгиша Стојковић, председник Хаџијског братства „Подриње“; Владимир Вуловић, председник Удружења грађана „Бања Ковиљача“; Иван Поповић, председник Црквеног одбора и Месне заједнице Бања Ковиљача; Зоран Мирковић, власник Етно-села „Сунчана река“; свештенство, Црквени одбор и сви парохијани  Бање Ковиљаче.

Епархија шабачка има обавезу и дужност да упозна верни народ Бање Ковиљаче и ширу јавност са предлогом урбаниста Града Лознице да се, по новом Нацрту плана генералне регулације за насељено место Бања Ковиљача, на темељима и крипти старе ковиљачке цркве, коју су срушили комунисти 1948. године, подигне објекат са „угоститељском наменом, нпр. кафе“ то јест кафана.

‍Стара црква у Бањи Ковиљачи, чија је изградња започета 1939. године а темељи су јој освећени и у њих положена повеља о градњи храма 1943, срушена је пет година касније по наредби тадашњег министра здравља Драгомира Карајовића. Иначе, ова богомоља, предвиђена да краси сам центар Бање Ковиљаче, била је задужбина команданта српске војске из српско-турског рата 1876/77, генерала Ранка Алимпића и његове супруге Милеве, и требала је да буде спомен-храм са криптом посвећен Преносу моштију светог великомученика Георгија, а у сећање на херојске жртве војника Дринске дивизије који су своје животе дали на Гучеву, Дрини и другим бојиштима за ослобођење Србије. Пројекат за  стару ковиљачку цркву урадио је чувени архитекта Василије Андросов, познат по обнови националног стила у српској међуратној архитектури.

Након што су комунисти срушили стару цркву у Бањи Ковиљачи, затрпали су њене темеље земљом да би крајем шездесетих година прошлог века на том месту изградили млечни ресторан „Швајцарија“ који је радио све до 2010. године и убрзо после тога отишао под стечај. После затварања ресторана, 2020. године је извршена продаја овог, сада већ руинираног објекта.‍

‍Важно је нагласити, да су представници Епархије шабачке, непосредно пред саму продају, одржали састанак са тадашњим градоначелником Лознице господином Видојем Петровићем, са молбом да помогне да се поменути објекат не прода, већ да се темељи храма врате Цркви и народу и тако исправи велика неправда према ратницима и прецима који су градили светињу и живот положили за трајне и непролазне вредности. Нажалост, помоћи није било и бивши ресторан на темељима старе ковиљачке цркве је продат господину Зорану Глигорићу из Лешнице, власнику фирме „ЖЕНЕВА ЕВРО С“. Важно је напоменути да на јавном надметању-лицитацији за продају бившег ресторана, није узета у обзир чињеница да је Епархија шабачка још 2008. године поднела захтев за враћање парцеле на којој се налазе темељи старог храма. Скадалозан је, такође, и елаборат Завода за заштиту споменика културе Ваљево План заштите и ревитализације градитељског наслеђа за потребе израде плана генералне регулације за насељено место Бања Ковиљача из 2021. као и Студија заштите непокретног културног наслеђа на територији насељеног места Бања Ковиљача Републичког завода за заштиту споменика културе, по којима се потпуно игнорише чињеница постојања темеља старе ковиљачке цркве са криптом, док се  констатује само постојање објекта, млечног ресторана као објекта без значаја у оквиру Непокретног добра – просторно културно-историјске целине.

‍Сходно својим законским правима, Епархија шабачка је уложила примедбе на Нацрт плана генералне регулације за насељено место Бања Ковиљача, са пратећом документацијом, фотографијама и пројектом Василија Андросова. На јавној расправи и јавној презентацији Нацрта плана генералне регулације у скупштинској сали Града Лознице, представници Епархије шабачке су посебно нагласили да се по новим условима које је издао Завод за заштиту споменика културе Ваљевом, који је територијално надлежни Завод, темељи старе ковиљачке цркве са криптом дефинишу као археолошки локалитет са трајном заштитом, на коме се не могу градити угоститељски објекти јер би то било у супротности са Законом о културном наслеђу и Законом о културним добрима. На поменутом археолошком локалитету једино се може предвидети реконструкција Цркве, након археолошких истраживања, а на основу архивског пројекта. На јавној расправи у Лозници једино нису били присутни представници Републичког завода за заштиту споменика културе, који нису променили свој став по питању игнорисања постојања темеља старе ковиљачке цркве, иако су били позвани да учествују у расправи и да, као састављачи Студије заштите, образложе свој став. Апелујемо и верујемо да ће Комисија за планове Града Лознице да ради у складу са законима и да ће простор старе ковиљачке цркве у будућем Плану генералне регулације да се определи као простор предвиђен за верски објекат.

‍И на крају, поменимо и оно што је за нас православне хришћане и Србе, али и за све друге вернике разних конфесија и вероисповести, претежније од људских закона. То је страхопоштовање према светињи. Сматрамо, да је то сваком нормалном човеку потпуно јасно. То нам потврђују и многи Ковиљачани који се непрекидно јављају и нуде се да помогну у обнављању и изградњи старе разрушене цркве. А за оне којима то није јасно и који, чак, себе сматрају за вернике, навешћемо учење наше свете Цркве која у 13. канону Седмог Васељенског сабора каже да се хришћански храмови „разграбљени од неких људи“ па су „постали општа свратишта... васпоставе у пређашње стање“, а који неће то да ураде да се такви искључе из Цркве и запрећује им се страшном клетвом. Не дао Бог!

‍„Јер су осуђени од Оца и Сина и Светога Духа, и нек буду вргнути тамо где црв не умире и огањ се не гаси (Мк. 9, 14), јер се противе гласу Господњем, који говори: Не чините од Дома Оца мојега, дома трговачкога“ (Јн. 2, 16).

Издавачког фонда Глас Цркве

Представљен у храму Светог Саве

Са благословом Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија, 3. фебруара 2026. године у крипти храма Светог Саве на Врачару одржана је промоција Светосавског триптиха, публикованог са благословом Преосвећеног Епископа шабачког г. Јеротеја, у издању Издавачког фонда Епархије шабачке Глас Цркве, а поводом 850. годишњице од рођења Светог Саве.

Промоцији Светосавског триптиха у крипти храма Светог Саве поред поменутих присуствовали су: Преосвећени Епископ шабачки г. Јеротеј; протођакон Радомир Врућинић, ректор Богословије Светог Саве у Београду; архимандрит Атанасије, настојатељ манастира Старо Хопово; г. Душан Стокановић, управник Информативно-издавачке установе Српске Православне Цркве; др Предраг Драгутиновић, професор Православног богословског факултета у Београду; службеници Издавачког фонда Епархије шабачке Глас Цркве: јереј Владимир Перић, извршни уредник, г. Дарко Стефановић, уредник издања, ђакон Милош Јовановић, задужен за дистрибуцију; братство храма Светог Саве; свештенство епархија Шабачке и Сремске; као и бројни поштоваоци личности и дела Светитеља Саве и љубитељи његових и њему посвећених речи.

Светосавска академија у Вуковом дому културе у Лозници

На навечерје празника Светог Саве, 26. јануара 2026. године, након празничног бденија, у организацији Црквене општине лозничке је одржана Светосавска академија у Вуковом дому културе у Лозници, којој су присуствовали Преосвећени Епископ шабачки г. Јеротеј, градоначелник Лознице гђа Драгана Лукић, представници просветно-културних институција, свештенство, верни народ и ученици основних и средњих школа.

„Од прве прославе Светитеља Саве, крај његовог ћивота под сводовима бијеле цркве Милешеве, вековима се плео и настављао свечарски венац, који је православни род, а пре свега наш српски народ, као уздарје приносио своме чудесном добротвору. У тај венац уграђивали су себе, своје мисли и молитве, своја дела и подвиге, читави наши нараштаји, од малих до великих, у свакоме времену и невремену и свуда где је српска душа, везујући се тако чврсто и неодвојиво за небо и за свога недремљивог заступника Саву, који се тамо непрестано за њих молио и моли пред престолом Свевишњега. У тај чудесни венац Светога Саве желимо да се уградимо и ми, браћо и сестре, сабрани вечерас у овом благословеном граду у навечерје његовог светлог празника и наше свенародне крсне славе. Желимо да у њега попут најпростијег али најчистијег цвећа са јадарских ливада уплетемо своје скромне речи и молитве, своје песме и химне духовне, али пре свега да своме добром родитељу принесемо нашу љубав и благодарност, да му принесемо своја срца и себе саме“ – истакао је у свом поздравном слову епископ Јеротеј.
Светосавску беседу је произнео протојереј-ставрофор мр Јован Милановић, ректор Карловачке богословије.

У пригодном уметничком програму су наступили: Игор Дражевић, пијаниста; Никола Стаменковић, тенор; црквени хор „Свети Роман Слаткопојац“ из Лознице и црквени хор „Сабор Срба Светитеља“ из Бање Ковиљаче, диригент протођакон Зоран Кокановић; дечји хор „Слаткопојци“, диригент проф. Јелена Степанов; Марија Петровић, клавирска пратња; ученици Гимназије „Вук Караџић“ из Лознице.
На крају свечаности додељене су награде најуспешнијим ученицима средњих школа, који су показали највиши ниво знања на квизу посвећеном Светом Сави.

Светосавска академија у Богатићу

Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа шабачког г. Јеротеја, у организацији Црквене општине Богатић, 26. јануара 2026. године је одржана свечана Светосавска академија у сали Културно-образовног центра у Богатићу.

На почетку академије се обратио протојереј Илија Митрић, архијерејски намесник мачвански, који је пренео благослове епископа Јеротеја и подсетио на непролазни значај Светог Саве као духовног оца српског народа, истичући да светосавље представља путоказ љубави, заједништва и одговорности и да нема истинског просветитељства без светитељства.‍

Светосавску беседу је произнео др Бранко Радовановић, службеник Епархије шабачке.‍

„Богочовеком све што се просвети и освети постаје заједничар његове бесмртности, зато је Он срж и камен темељац светосавске просвете. Светитељи, као најбољи просветитељи, су јасно усмерење којим путем треба да иде просвећење. Они су усвојили богочовечанску перспективу вечности и показали да човек што светије живи он је бољи учитељ и просветитељ. Зато светосавска просвета утемељена богочовечанским темељом светитељства, којим је Свети Сава постао просветитељ, има свој континуитет који води ка коначном поистовећењу са Богочовеком. Тај континуитет светосавске просвете, који тежи светости и вечној богочовечанској светлости, је показао преображење друштвено-црквеног  и културног бића српског народа и то преображујући целокупно устројство и све облике људског живота, као и самог природног амбијента где се човек рађа и где живи. Имајући такву просвету и таквог путеводитеља припремамо се за Царство Божије“ – истакао је беседник.

У уметничком делу програма су наступили: проф. др Бошко Миловановић, интерпретатор поезије и духовне речи; чланови певнице при Богородичином храму у Богатићу; хор „Мачвански“, диригент Иван Остојић.‍

На концу академије су награђени учесници ликовног и литерарног конкурса на тему „Свети Сава.“‍

Академији је присуствовало свештенство, представници просветно-културних институција, верни народ, наставници и деца. Треба истаћи да је Светосавска академија у оваквом формату први пут одржана у Богатићу.

Литургијска прослава Светог Саве у Лозничком Пољу

Преосвећени Епископ шабачки г. Јеротеј је служио 27. јануара 2026. године, на празник Светог Саве Српског, свету архијерејску Литургију у храму Светог великомученика Прокопија у Лозничком Пољу.
„Кроз читав свој живот Свети Сава је волео подвиг и самоћу. Није то само било на почетку, него у свим битним моментима његовог живота. Он се веома строго подвизавао и био испосник у правом смислу те речи. Толико се подвизавао да је нарушио и своје здравље, па је до краја живота имао здравствених проблема. Желео је да му дух победи тело, да победи оно што га спутавало у његовој љубави према Богу и у жељи да му буде што ближе, па је ишао до самих граница својих могућности. И када је постао архиепископ та љубав према молитви и самоћи, према подвигу и посту му је остала кроз читав живот. До краја свог живота је био исти тај младић Сава који је отишао на Свету Гору из љубави према Јеванђељу и Богу. Тога увек треба да се сећамо и да знамо да га је водила чиста љубав према Богу. Волео је људе и волео је српски род. Лишио се свог духовног комфора да би нам помогао на путу нашег спасења. Благодат Божија је обитавала са Светим Савом и где год је он ишао међу народ, имао је унутрашњи мир у себи и благодат Духа Светога у својој души, што је чинило суштину његове делатности“ – беседио је владика Јеротеј.
На крају свете Литургије наши најмлаћи верници су рецитовали песмице у славу и част Светог Саве и за свој труд били даровани светосавским пакетићима.

Светосавско школско торжество у Основној школи „Вук Караџић“ у Лозници

Преосвећени Епископ шабачки г. Јеротеј је на Савиндан, 27. јануара 2026. године, посетио лозничку Основну школу „Вук Караџић“, освештао славске дарове и присуствовао светосавској приредби. Честитају школску славу директору, запосленима и ученицима, преосвећени владика је истакао:‍

„Неоходно је да у школи осим тога што стичемо знања стичемо и образовање, али не било које, него оне које нам је оставио Свети Сава. То је јеванђелско образовање чији су темељи у Божијим заповестима, поготово у две заповести од којих прва каже да љубимо Господа,  а  друга да поштујемо родитеље своје. То су два темеља за образовање млађих нараштаја. Осим знања које се стиче битно је да се образују здрави људи, али не по било ком систему вредности, него по систему вредности наших прадедова и дедова који су толике векове на овим просторима опстајали. То је поуздано и проверено образовање засновано на породици, породичним вредностима, поштовању деце према родитељима, млађих према старијима. Само ако се држимо ових заповести и овог образовања, онда можемо да будемо сигурни да ће наша деца да буду здрава, весела, добри људи и да ће сутра уколико они поштују своје родитеље и њихова деца њих поштовати“.
Светосавској прослави је присуствовала г-ђа Драгана Лукић, градоначелник Лознице, као и запослени, ученици ове школе и њихови родитељи.

Светосавска академија у Шабачком позоришту

Са благословом Преосвећеног Епископа шабачког г. Јеротеја, у организацији Епархије шабачке, на празник Светог Саве, 27. јануара 2026. године, одржана је Светосавска академија у Шабачком позоришту.
„Свети Сава није само историјска личност, нити неко ко, искључиво, припада прошлости. Напротив – он је темељ нашег духовног бића, жива савест народа и непогрешиви путоказ који нас кроз векове упућује ка Христу. У њему су се на јединствен начин сусрели вера и разум, молитва и дело, небеско призвање и земаљска одговорност. Стога његова чудесна личност није везана само за један дан у години, већ за свако време и за свако место – за целокупан живот наше Цркве и нашег народа. Светосавље је живи начин постојања и суштински израз аутентичне вере српског народа у Јеванђеље Христово. Ово је нарочито битно у данашње време – време испуњено бројним изазовима и искушењима, самодовољношћу и поделама. Пут Светог Саве поново нам се указује као сигуран и проверен пут – пут мира, међусобног поштовања, дијалога и заједничке одговорности једних за друге“ – истакао је у свом поздравном слову владика Јеротеј.
Светосавску беседу је произнео протојереј Ђорђе Стојисављевић, шеф Кабинета Патријарха српског.
У уметничком делу програма су учествовали: Мирјана Пантелић, сопран; Мина Глигорић, сопран; Стеван Јовић, класична гитара; Борис Јекић, клавир; Љиљана Максимовић, виолина; Марта Јовичић, виолина, Марија Марковић, виола; Богдан Гудељ, виолончело; Матија Колаковић, лаут гитара; Констатин Бечејић, удараљке; Андреј Шепетковски и Милена Предић, драмски уметници; хор Саборног храма у Шапцу; дечији хор при Саборном храму у Шапцу.

Епархија шабачка