Соко град

Слава манастира и

Седам деценија од упокојења

Светог Владике Николаја Српског

У Крстопоклону недељу, 15. марта 2026. године, светом архијерејском Литургијом је прослављена слава манастира Светог Николаја Српског на Соко Граду и седам деценија од упокојења Светог Владике Николаја.

Свету Литургију су служили: Његово Високопреосвештенство Митрополит дабробосански г. Хризостом, Његово Високопреосвештенство Митрополит шумадијски г. Јован, Његово Преосвештенство Епископ ваљевски Исихије, Његово Преосвештенство Епископ шабачки г. Јеротеј, свештенство и свештеномонаштво из више епaрхија наше Цркве, а у молитвеном присуству многобројног верног народа.

„Данас молитвено прослављамо Светог Николаја Српског, великог светитеља и јерарха наше Цркве који се пре седам деценија упокојио у далекој Пенсилванији. Иако је био физички далеко од Србије и тадашње Југославије, он никада није престајао бити са нама у својим молитвама, својим  сузама, свом болу, у својим духовим патњама које је трпео због свега онога што се српском народу дешавало у време атеизма и комунизма. Господ га је преко Цркве, која је страдала исто као и он, прогласио светитељем Божијим и прибројао светим србима – архиепископима, митрополитима и патријарсима, који су исто тако пре њега свето живели и свето се осветили. Данас када славимо Крст Господњи и клањамо му се и његовој сили и Васкрсењу његовом, не можемо да не славимо и онога који је управо из велике мржње атеизма, као из мртвог гроба, васкрао и постао симбол, како се каже у његовом тропару целог српског народа. Он је и за живота био симбол светости, говорништва, мудрости и теологије, али и човек који је обједињавао цео српски народ, не само у жичкој и охридској епархији где је био архијереј, него целој Српској Православној Цркви и зато је и постао свенародни владика“ – истакао је у својој беседи митрополит Хризостом.

На концу свете Литургије, епископ Јеротеј је заблагодарио архијерејима, свештенству и сабраном народ на радости данашњег евхаристијског сабрања и у свом слову истакао:

„Сабрали смо се овде у овом дивном манастиру Соко Град посвећеном Светом Владици Николају који је подигао блаженопочивши Епископ шабачки Лаврентије, који је душом у срцем читавог свог живота овде био и ево Бог је благословио да му овде и земни остаци буду сахрањени и да се не одваја душа од тела. На тај начин је заокружио читав свој живот који је посветио Богу и Светом Владици Николају као један од његових највернијих синова. Тај пут је започео својим рођењем у селу Богоштица код Крупња и цео живот је спремно прихватао све што му је света Црква налагала и благословила. Тај свој подвиг око Владике Николаја је започео још у Европи и Аустралији, сакупљајући дела Владике Николаја и у тешким условима издавао та дела када је овде то било забрањено. Међутим, тиме се није завршио његов подвиг, а да је само то урадио, било би довољно. Када је постао епископ шабачко-ваљевски, он је донео највећи благослов нашем народу, мошти Владике Николаја, као што су некада Свети Арсеније Сремац и Свети краљ Владислав донели из Бугарске мошти Светог Саве. Као круна и завршетак његовог служења Владици Николају је овај дивни манастир који је подигао и који симболизује живот светога владике који је био велики архијереј, златоусти проповедник, свенародни владика, али у дубини душе велики монах и аскета. Зато овај манастир представља молчалницу читавог нашег рода“.

Славске дарове је освештао митрополит Јован, а у културно-уметничком програму су учествовали ученици Основне школе „Петар Враголић из Љубовије, песник Срђан Ристић и гуслар Драгомир Максимовић.

Данашње сабрање је завршено заједничком трпезом љубави за све присутне.

15. март у 09ч.

Светог Николаја Жичког и Охридског

Соко град

Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа шабачког Господина Јеротеја, позивамо вас на молитвено сабрање поводом прославе манастирске славе — Светог Николаја Жичког и Охридског на Соко Граду.

У недељу, 15. марта 2026. године, у заветној светињи подно соколских стена, прославићемо спомен на нашег светог Владику, „Српског Златоуста“ и духовног пастира.

Распоред богослужења:

☦

Света Архијерејска Литургија са почетком у 9.00ч.

По завршетку Свете Литургије, уследиће чин резања славског колача и празнична трпеза хришћанске љубави за све присутне вернике.

Дођите да у заједничкој молитви, окружени лепотом Соко Града, прославимо заштитника ове свете обитељи и примимо благослов Светог Николаја Српског.

Добро дошли у манастир Светог Николаја Жичког!

Локација манастира Соко град

на Сретење Господње у храму Сретења Господњег у Етно-селу „Сунчана река“

Епископ Јеротеј: Кроз нашу свету Цркву све постаје вечно и непролазно

Његово Преосвештенство Епископ шабачки г. Јеротеј је служио 15. фебруара 2026. године, на Сретење Господње, свету архијерејску Литургију у храму Сретења Господњег у Етно-селу „Сунчана река“ и притом изнео пригодну беседу:

„Сусрет Светог Симеона Богопримца са Спаситељем света је сусрет читавог човечанства са Спаситељем. Свети Симеон је одиграо своју улогу у Божијем Домостроју спасења, а у нашем животу само оно што је везано за Бога, за вечност и Царство небеско је непролазно и остаће у Царству небеском. Све остало је прах и прашина која ће нестати и претворити се у заборав. Наш живот ће једино имати смисла ако будемо живели по вољи Божијој као што је живео Свети Симеон, али не само он, него и ова пророчица Ана, која се исто тај дан појавила у храму, јер ју је Бог надахнуо да прослави и пројави да је дошао Син Божији на овај свет. Сви ми се трудимо да живећи у Цркви све што радимо у овом краткотрајном животу осветимо, да то постане вечно и непролазно, а то се дешава када живимо кроз своју свету Цркву,  када живимо врлинским животом и када покушавамо да не живимо по својој вољи, него по вољи Божијој. Тек тада наш живот добија смисао и постајемо део те вечности.  Ово су имали на уму и наши преци када су дизали устанке под Турцима. Имали су ту димензију вечности, непролазности и одговорности према својим претходницима, али и према својим потомцима. Они нису правили овоземаљске калкулације, него су били спремни да положе своје животе, ако је  то била цена за опстанак овог народа“ – беседио је владика Јеротеј.

 Беседа Епископа Јеротеја на Сретење Господње у храму Сретења Господњег у Етно-селу „Сунчана река“

Света архијерејска Литургија на Сретење Господње у храму Сретења Господњег у Етно-селу „Сунчана река“

Његово Преосвештенство Епископ шабачки г. Јеротеј је служио 15. фебруара 2026. године, на Сретење Господње, свету архијерејску Литургију у храму Сретења Господњег у Етно-селу „Сунчана река“.

На крају свете Литургије, епископ Јеротеј је освештао принесене славске дарове.

Данашњем празничном сабрању присуствовали су: гђа Драгана Лукић, градоначелник Лознице; г. Зоран Мирковић, ктитор храма; свештенство и многобројни народ лозничког краја.

 Света Архијерејска Литургија у храму Сретења Господњег у Етно-селу „Сунчана река“

Његово Преосвештенство Епископ шабачки г. Јеротеј је одржао састанак са свештенством, друштвено-културним делатницима и парохијанима Бање Ковиљаче 5. јануара 2026. године у парохијском дому Петропавловског храма у Бањи Ковиљачи.

Преосвећени владика је упознао присутне са правном борбом Епархије шабачке у очувању и обнови старе ковиљачке цркве посвећене Преносу моштију Светог великомученика Георгија, коју су при крају њене изградње комунисти срушили 1948. године, а шездесетих година на њеним темељима саградили млечни ресторан „Швајцарија“.

Присутни су једногласно и безусловно подржали надлежног архијереја и епархијске институције у борби за обнову порушеног храма Светог Георгија и апеловали су на урбанисте и Комисију за планове Града Лознице да, у складу са законима, простор порушеног храма, у будућем Плану генералне регулације Бање Ковиљаче, определе као простор предвиђен за верски објекат, а не за кафану како је првобитно предложено.

Подршку су дали:

Др Александар Јокић, директор Специјалне болнице за рехабилитацију „Бања Ковиљача“; др Драгиша Стојковић, председник Хаџијског братства „Подриње“; Владимир Вуловић, председник Удружења грађана „Бања Ковиљача“; Иван Поповић, председник Црквеног одбора и Месне заједнице Бања Ковиљача; Зоран Мирковић, власник Етно-села „Сунчана река“; свештенство, Црквени одбор и сви парохијани  Бање Ковиљаче.

Епархија шабачка има обавезу и дужност да упозна верни народ Бање Ковиљаче и ширу јавност са предлогом урбаниста Града Лознице да се, по новом Нацрту плана генералне регулације за насељено место Бања Ковиљача, на темељима и крипти старе ковиљачке цркве, коју су срушили комунисти 1948. године, подигне објекат са „угоститељском наменом, нпр. кафе“ то јест кафана.

‍Стара црква у Бањи Ковиљачи, чија је изградња започета 1939. године а темељи су јој освећени и у њих положена повеља о градњи храма 1943, срушена је пет година касније по наредби тадашњег министра здравља Драгомира Карајовића. Иначе, ова богомоља, предвиђена да краси сам центар Бање Ковиљаче, била је задужбина команданта српске војске из српско-турског рата 1876/77, генерала Ранка Алимпића и његове супруге Милеве, и требала је да буде спомен-храм са криптом посвећен Преносу моштију светог великомученика Георгија, а у сећање на херојске жртве војника Дринске дивизије који су своје животе дали на Гучеву, Дрини и другим бојиштима за ослобођење Србије. Пројекат за  стару ковиљачку цркву урадио је чувени архитекта Василије Андросов, познат по обнови националног стила у српској међуратној архитектури.

Након што су комунисти срушили стару цркву у Бањи Ковиљачи, затрпали су њене темеље земљом да би крајем шездесетих година прошлог века на том месту изградили млечни ресторан „Швајцарија“ који је радио све до 2010. године и убрзо после тога отишао под стечај. После затварања ресторана, 2020. године је извршена продаја овог, сада већ руинираног објекта.‍

‍Важно је нагласити, да су представници Епархије шабачке, непосредно пред саму продају, одржали састанак са тадашњим градоначелником Лознице господином Видојем Петровићем, са молбом да помогне да се поменути објекат не прода, већ да се темељи храма врате Цркви и народу и тако исправи велика неправда према ратницима и прецима који су градили светињу и живот положили за трајне и непролазне вредности. Нажалост, помоћи није било и бивши ресторан на темељима старе ковиљачке цркве је продат господину Зорану Глигорићу из Лешнице, власнику фирме „ЖЕНЕВА ЕВРО С“. Важно је напоменути да на јавном надметању-лицитацији за продају бившег ресторана, није узета у обзир чињеница да је Епархија шабачка још 2008. године поднела захтев за враћање парцеле на којој се налазе темељи старог храма. Скадалозан је, такође, и елаборат Завода за заштиту споменика културе Ваљево План заштите и ревитализације градитељског наслеђа за потребе израде плана генералне регулације за насељено место Бања Ковиљача из 2021. као и Студија заштите непокретног културног наслеђа на територији насељеног места Бања Ковиљача Републичког завода за заштиту споменика културе, по којима се потпуно игнорише чињеница постојања темеља старе ковиљачке цркве са криптом, док се  констатује само постојање објекта, млечног ресторана као објекта без значаја у оквиру Непокретног добра – просторно културно-историјске целине.

‍Сходно својим законским правима, Епархија шабачка је уложила примедбе на Нацрт плана генералне регулације за насељено место Бања Ковиљача, са пратећом документацијом, фотографијама и пројектом Василија Андросова. На јавној расправи и јавној презентацији Нацрта плана генералне регулације у скупштинској сали Града Лознице, представници Епархије шабачке су посебно нагласили да се по новим условима које је издао Завод за заштиту споменика културе Ваљевом, који је територијално надлежни Завод, темељи старе ковиљачке цркве са криптом дефинишу као археолошки локалитет са трајном заштитом, на коме се не могу градити угоститељски објекти јер би то било у супротности са Законом о културном наслеђу и Законом о културним добрима. На поменутом археолошком локалитету једино се може предвидети реконструкција Цркве, након археолошких истраживања, а на основу архивског пројекта. На јавној расправи у Лозници једино нису били присутни представници Републичког завода за заштиту споменика културе, који нису променили свој став по питању игнорисања постојања темеља старе ковиљачке цркве, иако су били позвани да учествују у расправи и да, као састављачи Студије заштите, образложе свој став. Апелујемо и верујемо да ће Комисија за планове Града Лознице да ради у складу са законима и да ће простор старе ковиљачке цркве у будућем Плану генералне регулације да се определи као простор предвиђен за верски објекат.

‍И на крају, поменимо и оно што је за нас православне хришћане и Србе, али и за све друге вернике разних конфесија и вероисповести, претежније од људских закона. То је страхопоштовање према светињи. Сматрамо, да је то сваком нормалном човеку потпуно јасно. То нам потврђују и многи Ковиљачани који се непрекидно јављају и нуде се да помогну у обнављању и изградњи старе разрушене цркве. А за оне којима то није јасно и који, чак, себе сматрају за вернике, навешћемо учење наше свете Цркве која у 13. канону Седмог Васељенског сабора каже да се хришћански храмови „разграбљени од неких људи“ па су „постали општа свратишта... васпоставе у пређашње стање“, а који неће то да ураде да се такви искључе из Цркве и запрећује им се страшном клетвом. Не дао Бог!

‍„Јер су осуђени од Оца и Сина и Светога Духа, и нек буду вргнути тамо где црв не умире и огањ се не гаси (Мк. 9, 14), јер се противе гласу Господњем, који говори: Не чините од Дома Оца мојега, дома трговачкога“ (Јн. 2, 16).

Издавачког фонда Глас Цркве

Представљен у храму Светог Саве

Са благословом Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија, 3. фебруара 2026. године у крипти храма Светог Саве на Врачару одржана је промоција Светосавског триптиха, публикованог са благословом Преосвећеног Епископа шабачког г. Јеротеја, у издању Издавачког фонда Епархије шабачке Глас Цркве, а поводом 850. годишњице од рођења Светог Саве.

Промоцији Светосавског триптиха у крипти храма Светог Саве поред поменутих присуствовали су: Преосвећени Епископ шабачки г. Јеротеј; протођакон Радомир Врућинић, ректор Богословије Светог Саве у Београду; архимандрит Атанасије, настојатељ манастира Старо Хопово; г. Душан Стокановић, управник Информативно-издавачке установе Српске Православне Цркве; др Предраг Драгутиновић, професор Православног богословског факултета у Београду; службеници Издавачког фонда Епархије шабачке Глас Цркве: јереј Владимир Перић, извршни уредник, г. Дарко Стефановић, уредник издања, ђакон Милош Јовановић, задужен за дистрибуцију; братство храма Светог Саве; свештенство епархија Шабачке и Сремске; као и бројни поштоваоци личности и дела Светитеља Саве и љубитељи његових и њему посвећених речи.