јереј Горан Поповић

О капели у Тршићу

Поводом недавних дешавања у вези капеле у Тршићу, као старешина Покровског храма у Лозници чији је филијални храм поменута капела, желим да се обратим верном народу Лознице и Тршића са циљем да разјасним новонасталу ситуацију око капеле, око које се подигла непотребно велика бука и метеж.

Наиме, поједина лица су пронела лажне вести о томе да се трајно забрањује служење Свете Литургије у капели у Тршићу и да ће се она, чак, и затворити, што апсолутно не одговара истини. Поводом ових гласина на друштвеним мрежама су изречене многе тешке и ружне оптужбе, клевете и неистине, нарочито, против нашег владике, Његовог Преосвештенства Епископа шабачког Господина Јеротеја. Организована су и два протестна скупа испред капеле у Тршићу, у претпрошлу и прошлу недељу. На последњем протестном скупу у недељу 22. марта окупили су се, углавном, људи са стране, док су мештани из самог Тршића чинили мањину на овоме скупу.

Подсетио бих верни народ да сваки верник Српске Православне Цркве, по Уставу наше Цркве, припада одређеној парохији у својој Епархији и да има свог надлежног парохијског свештеника, као свог духовног оца и пастира. Парохијски свештеник је тај који се брине о свакој повереној му души, за коју ће, пред Богом, дати одговор на Страшном Христовом суду. Он обавља Свете Тајне и свештенорадње у својој парохији – крштава, венчава, исповеда, сахрањује, освећује домове и др. Такође, свака парохија је везана за свој парохијски храм, у коме се врше сва богослужења и Свете Тајне наше Цркве, и у који су позвани да долазе и учествују у богослужењима и Светим Тајнама, првенствено у Светој Тајни Евхаристије – Литургији, сви парохијани који припадају том храму.

Стога, као старешина Покровског храма али и капеле у Тршићу, позивам све верне из Лознице и околине, који су долазили на богослужења у капелу у Тршићу а не припадају тршићкој парохији, да не праве више буне и протесте већ да се у смирењу и кротости, како нас у ове дане Великог и Часног Поста учи молитва Светог Јефрема Сирина, повинују вољи своје Свете Српске Православне Цркве и нашег владике Јеротеја, кога је Сабор исте поставио за Архијереја ове Епархије, и да одлазе у своје, од Цркве им одређене, парохијске храмове. Тамо могу слободно да се обрате својим надлежним парохијским свештеницима за све што им је нејасно у вези организације наше Цркве и њеног богослужбеног поретка. Верницима у Тршићу, исто тако, саветујем да се обрате својим паросима за све проблеме и недоумице, а и сам им стојим на располагању.

Посебно бих, пак, указао на то да су се, међу окупљенима на протестима у Тршићу, нашли и поједини који јавно иступају и говоре против Његове Светости Патријарха српског Господина Порфирија и нашег владике Јеротеја; други који одлазе на расколничка богослужења тзв. „артемијеваца“; трећи, предвођени својим идеологом – аутором разних антицрквених памфлета и текстова на порталу „Борба за веру“, који припадају секти окупљеној око извесног Дамаскина; четврти који не примају свештенике у своје домове а шире разне клевете, лажи и обмане у јавности против нашег Епископа и свештенства; пети који учествују у протестима против актуелне власти; као и представници појединих лозничких и других медија који ове назови спонтане, а у ствари изрежиране, протесте користе у већ, дуже време, покренутој кампањи која се води против српског Патријарха и генерално Српске Православне Цркве. Зато упозоравам верни народ Лознице и Тршића да су се у њега увукли разни „вуци у јагњећој кожи“ који користећи безазленост и доброту верних, у својој борби против Српске Православне Цркве и њеног угледа у српском народу, покушавају да им наметну своју духовну изопаченост, самовољу и црквени беспоредак.

Старешина Храма Покрова Пресвете Богородице

јереј Горан Поповић

 Васкрс у храму Сретења Господњег

Сунчана река

☦🇷🇸👑

Празник Васкрсења Христовог у Храму Сретења Господњег у Етно селу Сунчана река

Драга браћо и сестре,

Позивамо вас да радост највећег хришћанског празника, Васкрсења Христовог, дочекате у јединственом природном окружењу на обали реке Дрине. Етно село "Сунчана река" припремило је посебан дводневни аранжман који сједињује духовност, породично заједништво и благотворан одмор.

Духовна радост:

Свим гостима пружа се могућност присуства на свечаној Васкршњој Литургији у нашем храму Сретења Господњег у Сунчаној реци, уз традиционално туцање јајима.

👪 Породични одмор и садржаји:

• Комфоран смештај уз домаћу трпезу и врхунску услугу.

• Деца до 7 година бораве потпуно беплатно.

• Бесплатно коришћење wellness садржаја: сауна, слана соба, ђакузи.

• Рекреација за све генерације: вежбалиште у природи, терени за кошарку, фудбал и тенис, као и "Весело двориште" за наше најмлађе.

💰 Цена пакета:

Дводневни аранжман по особи износи 5.900,00 динара.

(Додатно: боравишна такса 60 дин. и осигурање 10 дин. дневно).

📍 Резервације и информације:

📞 Телефон: +381692822250

🌐 Интернет презентација: www.suncanareka.rs

📧 Е-пошта: [email protected]

Проведите предстојећи празник у миру, љубави и радости на обали Дрине!

Христос Васкрсе! ☦🇷🇸👑

27. март у 22:00ч.

у Епархији Шабачкој

У храму Св. Тројице на Летњиковцу, 27. марта 2026. године, са почетком у 22 часа, Преосвећени Епископ шабачки Г. Јеротеј служиће: Свеноћно бденије са Акатистом Пресветој Богородици и Свету Архијесејску Литургију.

***

По благослову Епископа Јеротеја, Свеноћно бденије са Акатистом Пресветој Богородици и Света Литургија служиће се у следећим храмовима Епархије шабачке:

•  Храм Св. Василија Острошког у Касарским Ливадама (22:30);
• Храм Покрова Пресвете Богородице у Лозници (22:30);
• Храм Вазнесења Господњег на Лагатору (22:30).

да су нас бомбардовали

27 година од злочиначке НАТО агресије

​На Србију је бачено 13 тона осиромашеног уранијума

НАТО злочина морамо и данас да се сетимо...Битно је да тај злочиначки период никада не заборавимо и њега се сетимо и то исто пренесемо нашој деци.

24. марта 1999. године, НАТО је отпочео злочиначку и убилачку агресију на нашу земљу под изговором „спречавања хуманитарне катастрофе“ Албанаца на Косову и Метохији. Агресијом на суверену земљу НАТО је погазио Повељу УН, али и сопствени оснивачки акт којим је пола века раније дефинисан као одбрамбени савез.

До напада је дошло мимо сагласности Савета безбедности УН, супротно документу о европској безбедности из Хелсинкија, па и насупрот уставима појединих држава чланица НАТО.

Током 79 дана убијено најмање 3.000 а рањено и повређено више од 12.500 људи. Погинуло је, или нестало, 1.008 припадника војске и полиције, од чега је 659 припадника војске, а 349 припадника полиције. Теже и лакше рањено око 6.000 цивила, међу њима 2.700 деце.

У злочиначком бомбардовању је уништено и оштећено 25.000 стамбених објеката, онеспособљено 470 километара путева и 595 километара пруга. Оштећено је 14 аеродрома, 19 болница, 20 домова здравља, 18 дечјих вртића, 69 школа, 176 споменика културе и 44 моста, док су 38 разорени.

Током агресије извршено је 2.300 ваздушних удара на 995 објеката широм земље, а 1.150 борбених авиона лансирало је близу 420.000 пројектила укупне масе 22.000 тона.

НАТО је лансирао 1.300 крстарећих ракета, изручио 37.000 „касетних бомби“ од којих је погинуло око 200 особа, а рањено више стотина, и употребио забрањену муницију са осиромашеним уранијумом (а последице од осиромашеног уранијума тек ових година видимо по све већем проценту оболелих од канцера).

Уништена је трећина електроенергетског капацитета земље, бомбардоване су две рафинерије, у Панчеву и Новом Саду, а снаге НАТО су први пут употребиле и такозване графитне бомбе за онеспособљавање електроенергетског система.

Аутобус Ниш експреса био је мета НАТО авијације. Погинуло је 40 људи
Последњи злочиначки НАТО пројектили на Србију пали су 10. јуна, у 13:15 недалеко од Косовске Каменице.

Злочин који траје…

Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ објавио је податке:

Пре бомбардовања 1997. у Србији је од малигних болести умрло 16.973 особа, а 2007. тај број се попео на 20.417, што представља пораст од 20%.

На Србију је бачено 13 тона осиромашеног уранијума
(По прорачуну доктора нуклеарне физике Владимира Ајдачића)

Време распадања уранијума је 4,5 милијарди година

После бомбардовања 1999. дошло је до пораста броја оболелих од тумора (прим. др Радомир Ковачевић, начелник сектора за Радиолошку заштиту „Др Драгомир Карајовић“)

Последице трпимо и данас.

Злочин над децом

У Нато-интервенцији 88 малолетне деце је изгубило живот.

Милица Ракић постала је симбол страдања и невиних жртава у НАТО бомбардовању Србије и Црне Горе 1999.

Споменик Милици Ракић налази се у Ташмајданском парку у Београду, док је њена биста по трећи пут постављена на споменик деци жртвама настрадалим у НАТО бомбардовању, јер је два пута била мета вандала.

Прво и Друго

У православној Цркви имамо Прво и Друго бденије. Бденије или бдење је појам који долази од глагола „бдити”, као што можемо бдити над дететом, или над својом душом.

У православној Цркви имамо Прво и Друго бденије. Бденије или бдење је појам који долази од глагола „бдити”, као што можемо бдити над дететом, или над својом душом.

Прво бденије

Сиже великопосних дана

Прво бденије је уствари јутрење са читањем Великог канона Светог Андреја Критског.

У овом канону све су песме покајног карактера са речима које упућују на пут покајања и спасења. На јутрењу четвртка пете седмице Свете четрдесетнице чита се Велики покајни канон Светог Андреја Критског. Прва четири дана Великог поста овај канон се чита на Великом повечерју бивајући тако подељен на четири дела, а сада у четвртак пете седмице Великог поста он се чита у целости. У склопу такозваног Првог бденија чита се и житије Преподобне и богоносне мајке наше Марије Египћанке којој је и посвећена ова пета седмица свете Четрдесетнице.

Читање Великог покајног канона Светог Андреја Критског на почетку Великог поста има за циљ да нас уведе у тајну покајања и подвига, представљајући на тај начин једна духовна врата кроз која улазимо на четрдесетодневни подвижнички и молитвени пут. Читање канона Светог Андреја Критског у четвртак пете седмице Великог поста, собом носи вид сижеа ових великопосних дана, јер на почетку поста ми смо усвојили речи канона, а сада пред крај Свете четрдесетнице речи покајног канона постале су саображене са нашим постом и подвигом. У току једне богослужбене године можемо уочити два битна ритма која се међусобно смењују: ритам припреме и ритам испуњења (празновања). Ови великопосни дани нам то потврђују како својим дивним и садржајним богослужењима, тако и самом тематиком седмицâ које предствљају наше ступњеве припреме. Тако ово читање Великог покајног канона сада више нема припремни карактер, оно сада побуђује у нама преиспитивање и један вид духовне смотре, да сами себе преиспитамо и видимо колико смо себе очистили од страсти и греха, и колико смо себе духовно препородили за време великопосног путешествија.

Читање житија велике покајнице Преподобне мајке наше Марије Египћанке у овом богослужењу, има за циљ да угледавши се на њено покајање, и ми преобразимо себе у бањи покајања, како би што спремнији дочекали Пасху Господњу. Житије преподобне се приликом читања дели на два дела: један део се чита после катизми и сједалних, док се други део чита после треће песме канона. Ово житије Преподобне Марије саставио је Свети Софроније, Јерусалимски патријарх (638-644).

Читање канона Светог Андреја и житија Свете Марије Египћанке у четвртак пете седмице на јутрењу, утврђено је на VI Васељенском сабору, а најранији спомен овог садржајног богослужења налазимо тек у Евергетидском типику из 12. века. У нашем народу преовладао је назив Прво бденије или стајање Свете Марије Египћанке, што свакако и није погрешно. Наиме, према богослужбеном уставу јутрење четвртка пете седмице Великог поста не служи се у своје време већ у четврти час ноћи (око 23.40ч), што указује да је ово богослужење један вид бденија. Велики покајни канон као и чтенија из житија Преподобне Марије Египћанке смештени су у централни део јутарњег богослужења – канон. 

Друго бденије

Похвално пјеније Богомајци

На јутрењу пете суботе Великог поста у целости се чита Благовештенски акатист Пресветој Богородици. Овај акатист читао се и прва четири петка Свете четрдесетнице на малом повечерју подељен на четири дела (сваке недеље по три кондака и икоса). Због овог лепог и садржајног јутарњег богослужења са читањем Благовештенског акатиста Пресветој Богородици названог и Другим бденијем, пета субота поста назива се и „Акатистнаˮ. Народ ово богослужење суботе пете недеље великог поста назива Другим бденијем, што свакако није погрешно јер према богослужбеном уставу јутрење суботе пете седмице Великог поста не служимо у своје време већ у четврти час ноћи (око 23.40ч), што указује да је ово богослужење један вид бденија, исти случај је и са Првим бденијем.

Преподобног Јована Лествичника

У Четврту недељу Свете Четрдесетнице савршавамо спомен на преподобног и богоносног оца нашег Јована Лествичника, писца знаменитог дела „Лествица рајаˮ. Кроз његово богонадахнуто дело Црква пред нас износи дивне примере духовног напредовања у хришћанском животу.

Подсетимо се на кратко претходних недеља Свете Четрдесетнице, како не бисмо изгубили континуитет нашег подвижничког путовања.  Прве недеље Свете Четрдесетнице прославили смо победу Православља над иконоборством. Друге недеље Светог Григорија Паламу великог међу светитељима и великог међу победницима Православља који се у свом богословствовању борио и изборио за богословље Православног мистичног подвижништа. Треће недеље прославили смо Часни и Животворни Крст Господњи, хришћански знак победе и Васкрсења. Четрвте недеље прослављамо победника у подвижничком животу и учењу, онога који нас поучава подвижиштву као лествици духовног живљења. Рајсака лествица преподобног Јована Лествичника, како појемо у кондаку,  дарује нам цветне плодове учења, који наслађују срца оних који их изимају са трезвеношћу, јер Лествица узводи душе од земље на небо, у слави Божјој. Пред нас се износи образац испосничког живота, у личности преподобног Јована Лествичника, који се  подвизавао на Синајској гори и у свом знаменитом делу показао пут постепеног усхођења човека до духовног савршенства по лествици душе која се са земље узноси до вечне славе.

У предговору Лествице читамо: У својој знаменитој књизи “Небеска Лествица” описује (монашке) врлине и пороке, монашки живот и природу потпуног бестрашћа, које се сматра за идеал хришћанског савршенства. То је спис састављен из тридесет поука: као што је потребно да човек проживи тридесет година од свог рођења како би постао зрео – по мерилима оног доба – тако је и монаху потребно да прође тридесет ступњева у свом подвигу да би достигао савршенство. Идеја Лествице, тог ступњевитог узрастања у духовном савршенству, узета је из познатог старозаветног виђења праоца Јакова. (1Мојс.28,12-12). Симболички, Јаковљева лествица, која стоји на земљи а врхом дотиче небо, по којој се Ангели Божји пењу и силазе, и на чијем се врху налази Господ, треба да означи човеков пут ка висинама божанског савршенства везу између неба и земље, пут на коме човека прате анђели Божији и који има сасвим одређен циљ: самог Господа Бога. Своје место међу недељама Великог поста спомен на преподобног Јована Лествичника налазимо веома касно. Јерусалимски канонар, типик Велике цариградске Цркве, Синајски канонар, Евергетински типик, па чак ни српски Никодимов типик не спомињу овај спомен. Први пут овај спомен налазимо у српском Романовом типику који је састављен у манастиру Хиландару (1331. год). У синаксару ове недеље налазимо занимљив податак да је за време Свете Четрдесетнице на Светој Гори устаљен обичај читања Рајске Лествице као келејно правило.

 Богоносни оче наш Јоване, показао си се као житељ пустиње, Ангел у телу и чудотворац.

Постом, бдењем и молитвом примио си небеске дарове.

Триодска химнографија прподобног Јована Лествичника велича као премудрог учитељ подвижнитва, као пример испосника и Ангела у телу. Величамо га као оног који је процветао као крин, а својим смирењем себе испунио благодаћу Духа Светога. У једној слави на вечерњем богослужењу величамо га:

 Преподобни оче, следујући гласу Еванђеља Господњег, богатство и славу си презрео и напустио си свет. Свима си говорио: Заволите Бога и наћи ћете благодат вечну и ништа не цените више од љубави Божије, да бисте када Он дође у слави својој, пронашли мир са свима светима, чијим молитвама Господе помилуј и спаси душе наше. 

Сваки Хришћанин је позван да целог живота буде подвижник, а то подвижништво подразумева подвиг душе и тела у одрицању од греха и пролазних овоземаљских пожуда. Овај недељни спомен подстиче нас да у данима Свете Четрдесетнице наш подвиг саобразимо духовној лествици. Та лествица нас степеницу по степеницу, корак по корак, узводи до препорађања наше душе која је окорела у греху. Богослужбене песме наглашавају важност подвига и молитве као два основна начина корачања кроз духовну пустињу Великог поста. У својој беседи преподобни Јустин Ћелијски сагледава врлине као степенице лествице небеске: „Рајска лествица – шта је то? То су свете врлине, свете еванђељске врлине: смиреност, вера, пост, кротост, трпљење, благост, доброта, милосрђе, истинољубље, христољубље, христоисповедништво, страдања за Господа Христа. Ето и још много других светих врлина новозаветних. Свака заповест Господа Христа, то је врлина, браћо. Твориш ли је, чиниш ли је, на пример Његову заповест о посту, твориш ли је, чиниш ли је? Пост је света врлина, степеница на лествици од земље до Неба. Пост, славни пост, чак и цела лествица од земље до Неба. Свака врлина је мали рај, свака врлина гаји душу, облажени је, низводи у душу твоју божанске небеске милине. Свака врлина, златна и дијамантска степеница у лествици твога спасења, која се протеже између земље и Неба, протеже између твог пакла и твог Раја.ˮ

Ти све људе подупиреш и понижене усправљаш, Христе Боже наш. Ти си из недара отачких неодељено произишао и од Свете Дјеве Марије се оваплотио и у свет си дошао да би природу нашу, отпалу од раја, и од нетелесних и душегубних разбојника нападнуту, обнажену трулежношћу и зло рањену, бриге удостојио и древној отаџбини повратио. Ти Сам Владико невидљиве наше убоје исцели и телесне погибли свежи, преко часне крви Твоје, коју си за нас излио, и светог печата Твог који си нам даровао. И избави нас од непрестаних рана и од невидљивих злодетеља који хитају да нам отму веру и наду у Тебе, и хоће да са нас свуку Твоју благодат. Не лиши нас Твога човекољубља, гостионице и спаситељног Твога лечилишта да бисмо се, излечени и, од свакога порока очишћени, удостојили да будемо записани са првороднима Цркве небеске; Јер си Ти лекар видљивих и невидљивих болести; Ти и благочестивом роду нашем саборац буди.

Јер си ти Бог Спаситељ наш, и Теби славу узносимо, са беспочетним Твојим Оцем, и свесветим, и благим и животоворним Твојим Духом, сада и увек и у векове векова. Амин.

(заамвона молитва четврте недеље Великог поста)

23. март у 20ч

Културно-уметничко друштво

"Караџић" Лозница

Годишњи концерт првог фолклорног ансамбла

Први фолклорни ансамбл КУД-а Караџић позива Вас на свој традиционални годишњи концерт којим славимо лепоту народне игре, песме и обичаја. Кроз пажљиво одабран програм, чланови нашег ансамбла представиће богатство српске традиције и резултате преданог рада током протекле године.

Концерт ће се одржати у Вуковом Дому културе у Лозници, у понедељак, 23. марта 2026. године са почетком у 20 часова.

Овај наступ је прилика да заједно уживамо у раскошним народним ношњама и енергији младих чувара наше културне баштине. позивамо све суграђане, љубитеље фолклора и пријатеље друштва да својим присуством улепшају ово вече.

Улаз је слободан за све посетиоце.

Локација Вуков Дом културе у Лозници

26. март у 19ч

Предавање

великопосног циклуса

У организацији Епархије шабачке, у амфитеатру Академије струковних студија у Шапцу, 26. марта 2026. године са почетком у 19 часова одржаће се друго предавање великопосног циклуса „Пост и милосрђе”.

Предавање ће одржати протојереј-ставрофор др Зоран Крстић, редовни професор Православног богословског факултета у Београду, на тему „Динамика поста и милосрђа у искуству Православне Цркве”.

‍

Илија II

упокојио се у Господу

Католикос-патријарх целе Грузије, архиепископ мцхетско-тбилиски и митрополит бичвинтски и сухумско-абхаски, Илија II упокојио се у Господу 17. марта 2026. године, у 93. години живота и 49. години патријарашке службе, остављајући за собом дугу историју пастирског служења у Православној Цркви.

Новопрестављени предстојатељ Грузијске православне Цркве је наведеног дана хоспитализован у Кавкаском медицинском центру, где је одмах добио неопходну медицинску негу након изненадног погоршања здравственог стања.

Упокојење патријарха Илије II означава крај једне епохе за Цркву Грузије, јер је био духовни отац и референтна тачка за грузијски народ, остављајући неизбрисив траг на путу православља.

До избора новог поглавара, Грузијском апостолском аутокефалном православном црквом управља мјестобљуститељ патријарашког трона, Митрополит Шио Муџири.

Блаженопочивши патријарх Илија је рођен у месту Иракли Гудушаури-Шиолашвили у Владикавказу, у данашњој Северној Осетији. Родом је из угледног источногрузинског планинског рода с породичним везама с бившом грузијском краљевском породицом Багратиони. Успешно је завршио теолошке студије у Московској теолошкој семинарији, а касније на Московској теолошкој академији, на којој је дипломирао 1960. године. Рукоположен је за јерођакона 1957. године, а за јеромонаха 1959. године, што је означило почетак његовог црквеног пута. Године, 1967. хиротонисан је за епископа, а 1969. године уздигнут у достојанство митрополита. После смрти патријарха Давида V, изабран је за католикоса-патријарха све Грузије, 25. децембра 1977. године, заузевши место 141. поглавара.

У својој патријарашкој служби започео је многе реформе, па је ова Црква повратила свој углед у народу и постала уважавана 80-их година прошлога века. Рецимо, 1988. године у овој Цркви је пастирствовало само 180 свештеника, 40 монаха и 15 монахиња, док се цени да је верника било до три милиона душа. Постојало је 200 храмова, једна семинарија, три женска манастира и четири мушка манастира. Данас има 47 епархија и око 2.000 дејствујућих парохија, као и око 3.000 свештенослужитеља.

Од 1978. до 1983. године, патријарх Илија је био један од председника Светског савета Цркава, којем се ова Црква придружила још у совјетско време 1961. године. У мају 1997. године, Свети и свештени Сабор ове Цркве је донео одлуке о иступању из чланства ове екуменске организације.

Године 2002, потписао је историјски споразум са председником Грузије, Едуардом Шеварднадзеом, којим је Цркви додељен посебан правни статус и призната њена значајна улога у националном животу.

Блаженопочивши патријарх Илија је био најомиљенији и најповерљивији човек у народу, а био је кум (воспријемник) за више од 48.000 грузијске деце.

Деценијска служба патријарха Илије II оставила је дубок утицај и на Цркву и на грузијско друштво. Био је широко признат као духовни отац и морални ауторитет који је водио Грузијску православну цркву кроз тешке историјске периоде, обнављајући њену виталност и јачајући њену улогу у животу нације.

Блаженопочивши Патријарх српски г. Иринеј боравио је у јануару 2013. године четвородневној посети Грузији. Повод ове посете je била прослава 35. годишњице устоличења и 80. годинa од рођења Његове Светости Католикоса-Патријарха све Грузије г. Илије.

22. годишњица

на Косову и Метохији

Навршава се 22. година од када jе са Kосова и Mетохиjе у рушилачким нападима албанских екстремиста протерано 4.012 Срба, а већина њих се до данас ниjе вратила у своjе домове.

Распето Косово – преглед уништених објеката СПЦ од 1999 до 2004. године, (pdf) изд. Епархија рашко-призренска

ОЕБС: Одговор судског система на мартовске нереде 2004. године, децембар 2005. године: http://www.osce.org/kosovo/17181?download=true

Извештај мисије ОЕБС-а потврђује да су већина православних гробаља на Косову у жалосном стању 

Материјали о Мартовском погрому са сајта Владе Републике Србије:

ТЕРОР НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ: aрхива вести о погрому на Косову и Метохији у пролеће 2004. године.Овде можете преузети и поглавља књиге Мартовски погром на Косову и Метохији коју су 2004. године издали Министарство културе Владе Републике Србије и Музеј у Приштини (са измештеним седиштем):

 Судбина културне баштине на Косову и Метохији (pdf, 864KB)

Светиње и културна добра уништени у мартовском погрому (pdf, 3,48MB)

Уништена и оштећена културна добра на Косову и Метохији у периоду од 1999. до 2004. године (pdf, 3,41MB)

Угрожена културна добра на Косову и Метохији (pdf, 4,63MB)

Библиографија (pdf, 536KB)

Навршава се 22. година од када jе са Kосова и Mетохиjе у рушилачким нападима албанских екстремиста протерано 4.012 Срба, а већина њих се до данас ниjе вратила у своjе домове.

У таласу насиља на Kосову и Mетохиjи тада jе убиjено 19 особа, од коjих осам Срба, док jе 11 Aлбанаца страдало у обрачуну са припадницима међународних снага безбедности. Повређено jе наjмање 170 Срба, као и десетине припадника међународних снага коjи су се сукобили с локалним Aлбанцима штитећи Србе и њихову имовину. Порушено jе око 800 српских кућа и запаљено 35 верских обjеката, укључуjући 18 споменика културе, међу коjима и црква Богородице Љевишке у Призрену.

Tаj храм, jедан од наjрепрезентативниjих споменика средњовековне Србиjе, епископско средиште српске цркве у средњем веку, монументални облик добио jе у време Kраља Mилутина (1282-1321), мада jе и раниjе био архиjереjско средиште призренског епископа српске цркве. Црква jе унеколико обновљена, прва литургиjа у њоj служена jе шест година касниjе, али трагови девастациjе и пожара нису отклоњени. Tо здање jе 2006. стављено на листу споменика под заштитом УНEСKO-а.

Екстремисти су се посебно обрушили на српске православне светиње. Уништено је 35 цркава и манастира, а у овим незапамћеним вандалским актима, од којих су неки преношени уживо на локалним косовским телевизијама (као на пример у Подујеву) заувек су уништене бројне иконе и непокретна културна добра која су вековима преживели османску окупацију и светске ратове. Седамнаести март 2004. године посебно је болно погодио српски народ и његову Цркву због тога што се све ово догодило не у време ратног хаоса, већ у присуству више хиљада припадника међународних мировних снага КФОР-а, Косовске полиције и УНМИК-а од којих нико није јавно преузео одговорност за бројне пропусте.

Mартовске догађаjе на Kосову и Метохији осудили су Савет безбедности УН, као и Eвропска униjа, а Парламентарна скупштина Савета Eвропе jе 29. априла 2004. донела резолуциjу.

19. март у 19ч.

Предавање

у Шапцу

Српска православна Епархија шабачка вас позива на великопосни циклус предавања „Пост и милосрђе”

Прво предавање одржаће Епископ топлички г. Петар, викар Патријарха српског и координатор Верског добротворног старатељства Архиепископије београдско-карловачке, на тему „Ако једном од ових малих учинисте, мени учинисте...”.

Предавање ће бити одржано 19. марта 2026. године у 19 часова у амфитеатру Академије струковних студија (Добропољска 5, Шабац).

Serbian Church

70 Years Since Repose of

St. Nikolai Velimirović

Serbian hierarchs and faithful gathered in Soko Grad to commemorate the 70th anniversary of the repose of St. Nikolai Velimirović

Soko Grad, Serbia - The Serbian Orthodox Church marked the feast of St. Nikolai Velimirović and the 70th anniversary of his repose on March 15 with a solemn Divine Liturgy at the monastery dedicated to the saint in Soko Grad.

The service was celebrated by Metr. Hrizostom of Dabar-Bosnia and Metr. Jovan of Šumadija together with Bp. Isihije of Valjevo and Bp. Jerotej of Šabac, concelebrating with clergy from several dioceses. A large gathering of faithful attended the celebration honoring one of the most revered Serbian saints of the modern era.

In his homily, Metr. Hrizostom reflected on the saint’s repose in 1956 in Pennsylvania at St. Tikhon's Monastery, noting that although St. Nikolai died far from his homeland, he never ceased praying for the Serbian people during the difficult years of atheism and communism.

Bp. Jerotej also recalled the efforts of Bp. Lavrentije of Šabac in promoting the saint’s legacy and returning his relics to Serbia in 1991.

Previously, the UOJ reported that a symposium was held in the hometown of St. Nikolai Velimirović.